Широм Црне Горе одржавају се литије против спорног Закона о слободи вероисповести. Грађани излазе на улице и тргове, прелазе километре и километре у жељи да сачувају светиње.
Генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић каже да догађаје у Црној Гори види као политички пројекат тамошње власти.
„То је једна врста незадовољства и револта грађана Црне Горе, на првом месту припадника српског народа, људи којих по последњем попису из 2011. године има 28,8 одсто, као и израз незадовољства због усвајања закона у чијој изради су интереси СПЦ на територији Црне Горе систематски игнорисани„, рекао је Селаковић у емисији Упитник.
С друге стране, Селаковић их види и као нешто што је политички пројекат, обнародован прошле јесени када је председник Црне Горе изнео као приоритетни политички циљ – формирање неке православне цркве у Црној Гори, која не би била Српска православна црква.
Према његовим речима, главни проблем Српске православне цркве у Црној Гори садржан је само у једној речи у њеном имену, а то је зато што је српска.
„Никоме не споримо право да се национално и етнички изјашњава, како да исповеда своју веру, али једино што тражимо и што желимо јесте да се српском народу у Црној Гори не оспорава право на његову цркву, као и што тражимо да му се не оспорава право на националну и етничку припадност, на употребу језика и писма, на заступљеност у институцијама…„, рекао је Селаковић.
Сматра да је имовина само средство за остваривање неког другог циља. „Неспорно је да се тим законом задире на терен својинских права кроз три одредбе којима је Српској православној цркви имовина већ одузета“, рекао је Селаковић.
Ти чланови се, указује, завршавају делом реченице која каже – државна је својина.
„Ви покушавате да мењате нешто после сто година. Где су ту основни постулати права, да лишимо ствар потпуно онога што је на првом месту, а то је етнички и национални предзнак“, навео је Селаковић.
Генерални секретар Председника упитао је како је могуће да некоме одузимате имовину после сто година, а да му ниједном нисте то право оспоравали.
Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић, који је један од потписника Апела за осуду угрожавања мира у Црној Гори и региону од стране Београда, рекао је да је потписао тај документ зато што му је стало да Срби у Црној Гори и БиХ, односно Републици Српској, не поделе судбину Срба из Хрватске и са КиМ.
Лидер ЛДП-а сматра да се 1918. догодила окупација у Црној Гори.
„То је био обрачун између деде и унука, династије Петровић и Карађорђевић. Сви су хтели уједињење, само нису могла да буду два ујединитеља“, сматра Јовановић.
Црна Гора жели за себе оно што је Србија себи већ обезбедила, оцењује Јовановић уз тврдњу да су Саборна црква и Храм Светог Саве у катастру уписани као државна имовина, што је Селаковић негирао и рекао да су власништво СПЦ.
Истиче да председник Александар Вучић „за вратом“ има Косово, а да ће шта год да направи у Црној Гори и БиХ – направити грешку.
Што се тиче протеста, истиче да нико не може да претпостави где је тачка пуцања у друштву.
„Оно што се дешава у Црној Гори је нешто што ће Црна Гора сама унутар себе решити“, каже Јовановић.
Коментаришући ситуацију у БиХ, истиче да Уставни суд није одузео Републици Српској пољопривредно земљиште.
„Истина је да су почели да распродају земљиште и да су узели новац, а да нису имали права на то. Законом су покушали да одузму оно што се не може одузети држави Босни и Херцеговини, која је и српска и хрватска“, каже Јовановић.
Народни посланик Ђорђе Вукадиновић сматра да званични Београд није добро реаговао на стање у Црној Гори.
„Предуго су се понашали као да се то дешава негде далеко и да се не тиче СПЦ, њене имовине и наших сународника у Црној Гори“, каже Вукадиновић.
Такође, оцењује да су потцењене размере реакције народа, и указује да у протестима учествује православно, али и муслиманско становништво.
