У ноћи између 10. и 11. маја 1941. са једним делом Горског одреда, пуковник Дража Михаиловић стиже у кућу војводе Живојина Мишића у Струганику, ради договора са својим старим пријатељем, војводиним сином мајором Александром Мишићем. Горски одред одмах шаље на Равну Гору, а он му се придружује сутрадан, 11. маја, око подне.
Укључујући и Дражу, у тој првој групи на Равну Гору је стигло 26 официра, подофицира и војника. Сместили су се у колибе на коси изнад тзв. мокре пећине.
Група официра и војника Војске Краљевине Југославиј, који су, са генералом Михаиловићем на челу, први изашли на Равну Гору:
1. Генералштабни пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић из Ивањице. – Стрељан 17.јула 1946. у Београду. Не зна му се гроб.
2. Коњички мајор Миодраг Палошевић из Београда. -Погинуо у борби против КНОЈ-а на утоци Сутјеске 13.маја 1945. Не зна му се гроб.
3. Артиљеријски капетан друге класе Миленко Рељић из Поцерине. Убијен од комунистичког Сврљишког одреда 17.јула 1942. у селу Космовац (срез Белопаланачки)
4. Жандармеријски капетан прве класе Милојко Узелац из Зрмање. Умро за време истражног поступка у Сремској Митровици 1946.
5. Артиљеријски поручник Илија Пажина из Невесиња. Страдао несрећним случајем 14.августа 1941. на Равној Гори.
6. Пешадијски поручник Бора Илић из Врања. Стрељан од комунистичке ОЗНЕ у Ваљеву октобра 1944. Не зна му се гроб.
7. Пешадијски резервни потпоручник Павле Мешковић из Охрида. Умро после рата у емиграцији.
8. Пешадијски потпоручник Крста Кљајић из Слуња у Славонији. Погинуо у заседи коју су му поставили љотићевци јула 1943. код села Горње Црнуће. Сахрањен на Равној Гори.
9. Пешадијски резервни потпоручник Владимир-Влада Ленац из Загреба. Умро после рата у САД.
10. Пешадијски наредник-водник Божидар-Божа Перовић из Славоније. Погинуо 1945. у Босни. Не зна му се гроб.
11. Пешадијски наредник Божидар-Божа Денцић из Олова код Вишеграда. Непозната даља судбина.
12. Инжењеријски наредник Божидар-Божа Величковић, непозната даља судбина.
13. Инжењеријски наредник Ђорђе Улман из Словеније. Непозната судбина.
14. Жандармеријски наредник Гојко Ајваз из Херцеговине. Непозната судбина.
15. Жандармеријски наредник Ђура Станковић. Погинуо у селу Струганик 6.децембра 1941. штитећи штаб Драже Михаиловића од Немаца.
16. Жандармеријски поднаредник Ђура Војиновић из Окучана у Славонији.-Стрељан од Немаца по заробљавању 6.децембра 1941. у Струганику.
17. Жандармеријски поднаредник Благоје Ковач из Љубомира у Херцеговини. Погинуо 1946. у Босни приликом хапшења Драже Михаиловића, не зна му се гроб.
18. Жандармеријски поднаредник Никола Кордић, непознато. Умро у емиграцији.
19. Жандармеријски поднаредник Лазар Вукмирица из Мокрог Поља код Книна.Умро у емиграцији.
20. Морнарички наредник Фрањо Сеничар из околине Сплита. Умро после рата у Америци као емигрант.
21. Пешадијски поднаредник Радован Ковачевић, непознато. Умро после рата у емиграцији.
22. Војник Бењамин –Аца Самоковлија, Јеврејин из Босне. Преживео рат и умро осамдесетих година у Смедереву.
23. Војник Милош Бабић из Јужне Србије. Погинуо у борби против комуниста 1942. у Црној Гори.
24. Војник Лука Љумовић из Чачка. Погинуо у борби против комуниста 20. децембра 1941. на планини Јелици.
25. Војник Никола Вучковић из села Боровац код Зајечара. Преживео рат и умро као земљорадник у родном селу 1970.
26. Наредник – питомац Никола Марковић – Чичин из села Бозољин код Блажева. Преминуо фебруара 2012. године.
Првог дана рата, 6. априла 1941. године, генералштабни пуковник Драгољуб Дража Михаиловић налазио се у Кисељаку крај Сарајева, на положају начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске. Наредних дана прелази у Славонију и Барању, где прикупља српске делове Друге армије и организује постепено повлачење преко Саве. Та операција била је завршена 11. априла, а дан касније Дража наређује рушење великог моста код Брчког. Истог дана штаб Друге армије повучен је из Брчког дубље у Босну, у Грачаницу. У овом месту Дража 13. априла постаје командант управо основаног Брзог одреда, са којим сутрадан савладава усташе у Дервенти и Босанском Броду. У Босанском Броду одржао је свој први ратни говор.
Ујутру 15. априла Брзи одред пролази кроз Добој, да би се потом код села Шеварлије сукобио са немачком оклопном колоном. У току једног затишја курир доноси наређење Врховне команде и команданта Друге армије да Брзи одред одмах капитулира и преда се најближој немачкој команди. “Капитулација? Та реч не постоји у нашем војном речнику“, одговорио је Дража. Тога дана он је остатке Брзог одреда повукао у шуму, поставши први герилац окупиране Европе. Током рата је управо 15. април обележавао као Дан устанка.
У Петровом Селу Дража је 20. априла одржао још један говор, преименујући Брзи одред у Горски одред. Током наредна два дана одред је онеспособио пругу Завидовићи – Хан-Пијесак и напао четири најважније железничке станице са усташким посадама. Уследио је напад Хрвата из села Каменско, али се они повлаче после пола сата борбе. Онда су 25. априла Немци из Олова послали муслимане. Срби из околних села на време обавештавају Дражу, па Горски одред разбија муслиманске усташе.
Следећег дана, 26. априла, Горски одред је напао једну немачку колону на око шест километара северно од Хан-Пијеска. Прошао је без губитака, а са добрим ратним пленом. Одмах се упутио према истоку, да би поподне застао у српском селу Кусаче.
Већ 27. априла Немци су послали потеру за Горским одредом, па се он, ради заметања трага, вратио на север. Код Симовићевих колиба, у близини Хан-Пијеска, Горском одреду се прикључио мајор Миодраг Палошевић са остацима свог четничког батаљона. Сутрадан одред креће ка Дрини и прелази је 29. априла поподне, изнад села Заовине.
У ово време, око 1. маја 1941, настају прве засад познате Дражине ратне слике, међу којима је и ова.
Дража и његови људи одмарају се у Заовини до 3. маја, када их нападају Немци из Бајине Баште, којима сутрадан долази појачање из Вишеграда. Дража уништава архиву и пушта коње у шуму. Током наредна два дана вештим маневрима успева да завара гониоце.
На Ђурђевдан, 6. маја 1941, група одабраних прелази друм Бајина Башта – Ужице. Тога дана Дража дели одред на два дела, а трећој групи официра и војника дозвољава да напусти јединицу. У ноћи између 10. и 11. маја 1941. са једним делом Горског одреда Дража стиже у кућу војводе Живојина Мишића у Струганику, ради договора са својим старим пријатељем, војводиним сином мајором Александром Мишићем. Горски одред одмах шаље на Равну Гору, а он му се придружује сутрадан, 11. маја, око подне.
Укључујући и Дражу, у тој првој групи на Равну Гору је стигло 26 официра, подофицира и војника. Сместили су се у колибе на коси изнад тзв. мокре пећине. Ту је Дража провео највећи део времена до почетка децембра, с тим што је силазио у Планиницу, Струганик, Брајиће и друга околна села.
Извор: Фејсбук страна Покрета обнове Краљевине Србије Пожаревац
