Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ: Најцитиранији српски научник, израдио најтачнији календар на свијету!

По њему су кратери на Марсу и Месецу добили име.

Милутин Миланковић је један од најпознатијих српских научника. Рођен је 28. маја 1879. године у селу Даљ.

Милутин Миланковић је најцитиранији српски научник, а његово име носе један кратер на Месецу и Марсу, као и астероид откривен у Београдској опсерваторији.

Његова интересовања обухватала су математику, климатологију, геофизику и астрономију, а НАСА га је сврстала међу 15 највећих умова који су проучавали Земљу. Имао је сестру близнакињу, као и још две сестре и три брата.

Нажалост, Миланковићева породица суочила се са тешкоћама, те је без оца остао када је имао само осам година. Његова браћа су умрли од туберкулозе, а о сестрама и близанцима бринула је мајка Јелисавета уз подршку ујака Васе Маучевића.

Миланковић је као дете био врло слабог здравља, био је врло осетљив и није ишао у школу, већ је имао приватног учитеља.

Гимназију је завршио у Осијеку, брзо надмашивши своје вршњаке у знању. Под утицајем професора математике, уписао је грађевину у Бечу.

Живот у Бечу и Београду

Грађевински факултет на Технолошком универзитету у Бечу завршио је 1902. године са највишим оценама, а 1904. са 25 година одбранио је докторску тезу под називом „Теорија притиска на криве“, чија примена му је омогућила да процени криве облике и њихове особине када су под сталним притиском, што је корисно за градњу мостова, купола и потпорних стубова.

Током пет година рада у једном предузећу, успешно је реализовао бројне пројекте, ипак, напустио је Беч.

Следећи своју страст према науци, 1910. године отишао у Београд где је постао универзитетски професор. Захваљујући њему, Краљевина Југославија постала је члан Међународне метеоролошке организације и Међународне астрономске уније.

Миланковић је имао десет пута мању плату него у Бечу, па је додатно радио статичке прорачуне у грађевинарству. По доласку у Београд, живео је близу хотела „Москва“, а касније у Професорској колонији у кући коју је сам пројектовао.

Заинтересовао се за климатологију 1911. године, а већ 1912. објавио је рад „Прилог теорији математске климе“. Учествовао је у Првом балканском рату, а током Великог рата био је интерниран у Пешти где је наставио да се бави науком.

Милутин Миланковић је до 1917. године објавио седам научних радова о математичкој клими Земље и других планета. Београдски универзитет може се похвалити да је од 1919. године био редовни професор небеске механике на Филозофском факултету, а 1927. године био је и декан.

Један од његових највећих доприноса науци је реформа јулијанског календара из 1923. године, који је најтачнији календар до данас. Био је одликован орденом Светог Саве трећег реда и проглашен за редовног члана Српске академије наука 1925. године.

Кроз васиону и векове

Миланковић је писао научно-популарни роман „Кроз васиону и векове“ и постао члан комисије за полагање државног испита из небеске механике. Патентирао је „Противаеропланско топовско зрно“ и започео своје животно дело „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“, које је предао на штампање четири дана пре немачке инвазије на Београд.

Миланковић се повукао из јавног живота током рата, написао аутобиографију „Успомене, доживљаји и сазнања“ и изабран је за председника САНУ 1948. године. Умро је 12. децембра 1958. године, а осам година касније његови посмртни остаци пренети су у родни Даљ, преноси Данас.рс

Његов син је написао биографију „Мој отац, Милутин Миланковић“. Остао је упамћен по свом раду и доприносу науци у Србији и свету, а многи научни ентитети носе његово име. Данас, његов лик краси новчаницу од 2.000 динара.

извор: сербиантимес

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ЗЛОЧИНИ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ, ПА НИ ОНИ КОМУНИСТИЧКИ: Албум фотографија партизанских звјерстава у Црној Гори крајем 1941. и почетком 1942. године!

АНДРИЈА МАНДИЋ: Хвала свима који ми данас шаљу поруку “Весели се српски роде”!

УДРУЖЕЊЕ ВАСОЈЕВИЋА ПРИМОРЈА И БОКЕ: Осим увођења српског језика као службеног, Срби треба да имају право на националне културне институције и своје уџбенике!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

павле0

ЦРНОГОРСКИ ЧЕТНИЦИ: Убијање убијеног војводе!

Bahami Raj na Zemlji bora_bora_island bahamas

АМНЕЗИЈА: У новој власти јакобинци, у бившој Далај Ламе!

milos_kovic_v35-990x556-1-750x421

МИЛОШ КОВИЋ: Српску историју неће писати самопроглашени колонијални управници!

Andrija-Mandic-1536x1024

АНДРИЈА МАНДИЋ: Хвала свима који ми данас шаљу поруку “Весели се српски роде”!

komu

ЗЛОЧИНИ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ, ПА НИ ОНИ КОМУНИСТИЧКИ: Албум фотографија партизанских звјерстава у Црној Гори крајем 1941. и почетком 1942. године!