Насловна Почетна На данашњи дан прије 75 година усташе убили Павла Ђуришића: Ослободилац Берана...

На данашњи дан прије 75 година усташе убили Павла Ђуришића: Ослободилац Берана и данас тражи правду!

Припремио: Иван Милошевић

Павле Ђуришић (10. јул 1907, Подгорица — Логор Стара Градишка, 21. април 1945) био је српски официр Југословенске краљевске војске, који је постао четнички војвода. Истакао као један од учесника Тринаестојулског устанка против Италијана у јулу 1941.

Рођен 9. јула 1907. године у Подгорици. Године 1909. отац му се из Љешанске нахије сели у Подгорицу. Отац му је био учесник Првог и Другог балканског рата. Погинуо је у Првом светском рату на аустријском утврђењу на Калиновику. Сахрањен је поред подгоричког храма. Након очеве смрти, о Ђуришићу се старала његова мајка и његов деда по мајци и ујак који је био судија у Беранама. Павле је завршио основну школу и нижу гимназију у Подгорици. Учитељску школу почео је у Беранама, али при крају друге године прелази у гимназију, полажући шести разред. Ту у Беранама је завршио седми разред гимназије и тада се одлучио да своју будућност тражи у војничком позиву.

У јесен 1927. године Павле Ђуришић уписује се у 55. класу Војне академије, из које 1930. године излази као пешадијски потпоручник. Током 1930. и 1931. службује у Сарајеву као водник 10. пешадијског пука Таковског. Његове старешине запажају у њему способности и амбиције, па га шаљу у Пешадијску официрску школу у Сарајеву, као водника стрељачке чете. Са тог положаја послат је по својој молби у Беране, како би могао помоћи својој мајци. У 1934. години службовао је у Беранама, прво као поручник – водник батаљона 48. пешадијског пука, а затим као ађутант. Из те исте војне јединице 1937. године полаже капетански испит, а затим постаје командир прве чете тога батаљона.

Када су италијанске трупе упале у Албанију 1939. године, Павле Ђуришић је са својом четом послат у Плав. На Плавском језеру Ђуришић није само војник него и дипломата. Вешто се повезује са угледним људима окупиране Албаније.У априлу 1941. Немачка и Италија су напале Црну Гору; Немци из правца Босне и Херцеговине и Италијани из Албаније. Априлски рат је затекао Ђуришића на томе положају. У саставу Комског одреда, под командом генерала Љубе Новаковића, Ђуришић истог дана прешао албанску границу. Уместо брзог продирања ка Скадру, преко источних планина, дошло је до капитулације Југословенске војске и до краја рата. После заршетка Априлског рата, Немци су се повукли и препустили Италијанима да окупирају област. Половином јула избио је општенародни устанак. Догађај који је био непосредан повод за устанак је био Петровдански сабор на којем је усвојена одлука о обнови Краљевине Црне Горе на челу са италијанским регентом и под контролом црногорског сепаратисте Секуле Дрљевића и његових присталица, познатих под именом зеленаши. Међу устаницима је био велики број српских националиста, познатих под именом бјелаши, који су раније заступали тешње везе са Србијом, и бивши официри југословенске војске, међу којима су неки тек били пуштени из логора за ратне заробљенике.  Устанiци су преузели контролу над мањим градовима и селима већ у раној фази устанка. Током борби за Беране истакао се капетан Ђуришић. Међутим, 67.000 италијанских војника је повратило контролу над градовима и путевима за шест месеци, а у томе су му помагале муслиманске и албанске нерегуларне снаге из пограничних крајева који су штитили бокове Италијанима. Италијански војни гувернер Црне Горе Алесандро Пирцио Бироли је наредио да се угуши устанак, али је својој војсци наредио да се избегавају акти „освете и бескорисне суровости“. И поред тога, у сламању устанка, на десетине села је спаљено, на стотине особа је убијено и око 10-20.000 Црногораца је интернирано. Муслиманским и албанским нерегуларцима је на кратко дозвољено да пљачкају и пале села.

Вођа равногорског покрета Драгољуб Михаиловић, кога је подржавала избегличка југословенска влада, је поставио Ђуришића за командата свих редовних и резервних трупа у централној и источној Црној Гори и деловима Санџака. Током 1941. Ђуришића је на Михаиловићев предлог избегличка влада одликовала Карађорђевом звездом. По избијању грађанског рата, Ђуришић крајем децембра месеца 1941. године одлази из свога штаба за Србију и повезује се са пуковником Дражом Михаиловићем. Са састанка се вратио са титулом команданта Лимско-Санџачких четничких одреда и са инструкцијама о даљем деловању у току рата, Огласом мобилизације и Наредбом да борба против НОП-а почне из његовог штаба што прије.

Павле Ђуришић је једна од најмаркантнијих појава Другог свјетског рата у Црној Гори, а колики је његов утицај види се и данас, јер Ђуришић и седамдесетак година након сурове смрти у Јасеновцу, изазива различите реакције. Једни га славе као митског српског јунака са трагичном судбином, док други немају дилеме да је он био ратни злочинац и сарадник окупатора. Дијелу јавности у Црној Гори диже се коса на глави када се помене војвода Ђуришић, а посебно су на његово име осјетљиве националне мањине. Муслимани га оптужују за злочине над њиховим сународницима у околини Пљеваља, али при томе већ деценијама ни слова неће да проговоре о свему што се од 1941. до 1945. године догађало у Плаву и Гусињу и какве су злочине над Србима у том крају починили припадници Муслиманске милиције и Бали вулнетарија.

Ни комунистички историчари не споре да је Павле Ђуришић био један од вођа устанка 13. јула и да је командовао ослобађањем Берана од Италијана крајем 1941. године. Међутим, чим је дошло до озбиљних неслагања и почетка братоубилачког рата, комунистички историчари су све оне који нијесу били на страни комуниста, прогласили непријатељима и сарадницима окупаторима. Таква слика о Павлу Ђуришићу влада и данас и иако се у Горњем Заостру, гдје је током рата био главни штаб Ђуришићевих четника, планира подизање споменика познатом војводи, актуелна власт већ годинама то онемогућава. По њеним аршинима и данас након 30 година од пада Берлинског зида једино важећа је комунистичка идеологија и историјска призма по којој су припадници Југословенске војске у отаџбини жестоки лоши момци.

Павле Ђуришић је са народним збјегом крајем 1944. године кренуо ка Словенији желећи да се преда савезницима. Тај пут назван „зли пут“ многе четнике, али и обичан народ, коштао је живота и из те колоне и дан-данас у Словенији затрпане су јаме које су напунили црногорски партизани стријељајући без суда све који нијесу прихватили њихову идеологију. Нешто раније са групом својих оданих официра и након полома на Лијевчу Пољу (гдје су се против четника заједнички борили партизани, усташе и Њемци) Павле Ђуришић је одведен у Јасеновац гдје је звјерски убијен. И његова смрт није довољна да барем пробуди сумњу да није било све баш тако како комунисти пишу, јер зашто би усташе ликвидирали Ђуришића и његове официре уколико су били сарадници Њемаца?

Било како било, име војводе Павле Ђуришића чека неко разумно вријеме и нове генерације које ће преиспитати историјска и остала документа о њему. Толико се ових година говори о помирењу у Црној Гори, а баш на потпуном расвјетљавању улоге Ђуришића и сличних личности у Другом свјетском рату то помирење би требало да почне. Овако, држећи се Ђиласа и Кардеља и даље тапкамо у мјесту и ломатамо се око дилема које смо давно требало да ријешимо и све људе из наше историје, па и Павла Ђуришића, поставимо тамо гдје им је мјесто и гдје по заслугама или греховима и треба да буду.

Најновији чланци

Здравко, Алекса и Дритан: Против смо избора и рушења Владе!

Предсједник Скупштине Алекса Бечић, премијер Здравко Кривокапић и потпредсједник Владе Дритан Абазовић огласили су се данас заједничким саопштењем поводом актуелне политичке ситуације, поручујући да...

Барске квазимудрости шефа ДПС-а: Беспослени предсједник глисте брсти!

Пише: Иван Милошевић Беспослени Мило, шеф ДПС-а и кохабитациони пријатељ Здравка Кривокапића, критиковао је митрополита Јоаникија у упутио му синтагму "Беспослени поп и говеда крсти"....

ДФ: Да ли је Бечићу неугодно што га хвале ДПС и сателити?

Саопштење ДФ-а: -Да смо били у праву да се на политичком небу Црне Горе рађају нове љубави и савези, говори снажна подршка коју предсједник Демократа...
video

Српски Космет: Петсто деце у колу око порушене светиње код Призрена!

Манастир Светих Архангела био је протеклог викенда домаћин дечије смотре фолклора "У сусрет Видовдану".. Око 500 деце из 10 културно-уметничких друштава са читавог Косова...

Упорни премијер без војске: Нећу поднијети оставку, народу је потребан вођа!

Црногорски премијер Здравко Кривокапић казао је за "Дан" да је преузео обавезе и одговорност и да неће поклекнути пред првим изазовом. Лидери странака које чине...