Пише: Тихомир Бурзановић
У Црној Гори постоји неписано правило које се ријетко изговара наглас: власт се не доказује знањем, резултатима или одговорношћу, већ демонстрацијом силе. А сила, у нашем политичком фолклору, често добија најпримитивнији облик – сексуалну. Црногорски министри, државни секретари и разни “важни људи” власти не показују своју моћ реформама, већ погледима. Не аргументима, већ алузијама. Не рјешењима, већ сугестијама.
Посебно када се пред њима нађу жене које долазе са најосновнијим људским захтјевом – да ријеше егзистенцијално питање: посао, уговор, статус, сигурност. У тим сусретима држава престаје да буде институција, а постаје приватни простор ега. Министарство се претвара у будоар моћи, а кабинет у полигон за доказивање мушкости. Не физичке, већ оне најјефтиније – симболичке, кукавичке, скривене иза функције и печата.
Жена која долази по помоћ не наилази на систем, већ на мушкарца који тестира границе: колико може да сугерише, колико да одуговлачи, колико да услови. Да ли ће бити “љубазан”, “заштитнички” или “разумјети ситуацију”, често зависи не од закона, већ од спремности да се прећути понижење.
То није сексуална жеља. То је политичка перверзија.
Јер овдје се не ради о привлачности, већ о доминацији. О потреби да се подсјети ко има моћ, а ко зависи. Ко одлучује, а ко моли. Сексуална потентност у оваквом контексту није израз мушкости, већ доказ институционалне импотенције. Најопасније је што се овакво понашање не доживљава као скандал, већ као “нормално”. Као нешто што се подразумијева. Као дио система. Као тиха тарифа за опстанак.
Зато жене ћуте. Зато се приче преносе шапатом. Зато нема пријава, јер пријава значи крај каријере, стигму или освету. Држава која би требало да их штити, постаје њихов најтиши предатор. И док се министри јавно заклињу у европске вриједности, родну равноправност и достојанство, приватно демонстрирају своју моћ тамо гдје знају да је отпор најслабији.Ово није питање морала. Ово је питање државе.Јер тамо гдје се егзистенција рјешава погледом, сугестијом или понижењем – нема институција. Има само власт и њене нагоне.
А држава која допушта да се моћ доказује над слабијима, није ни мушка ни јака. Она је дубоко болесна.
П.С.
Идеја за колумну је изјава лидера Демократске народне партије Милан Кнежевића који је поручио да би евентуално објављивање нових компромитујућих снимака актуелних или бивших министара могло озбиљно да угрози њен опстанак и да је Црна Гора постала политички ријалити.
One Response
За кога ради Милан Кнежевић то питање се мора поствити и то не једном,да ли како каже овај неокомуниста за СРПСТВО, или за највећу штеточину данас Александра Вучића.Да ДБ који се трансформисао у све службе на простору бивше државе Југославије ради истим методама а то је злостављање жена.
Постоји један видео Тв Вијести у којем је и сам Кнежевић каже како мисли Миливоје Катнић жртва неког договора између Њега и власти Србије ,и заснива се на тој предпоствци у вези жена ,да ли јеконстатација тачна није у мом домену да истражујем,али је савим доста провидно и дегутанто како он користи сваку прилику да угрози политички живот у Црној Гори.Данас је у Србији власт Александра Вучића угрожена и то је евиденто ,а он користи Кнежевића за своје политичке циљеве,то је итекакао видљиво јер Кнежевић је радо виђен гост у разним медијима које контролише Вучић.Тако се та хајка ево наствља и преноси на СПЦ ,у којој је ушао Вучић у обрачун с владика који му нијесу по вољи,на чело НКВД-‘а је ко други него Иринеј Буловић Велибор Џомић у свим сукобима држи у обадвије руке и сламу и шибицу и Метопдије Остојић.Шта се спрема у Србији и шире можемо само замислити ,али Вучић је спреман и на рушење Цркве као институције и ако треба и Грађански рат,Зар је могуће да се о томе нити пише нити медији који себе сматрају проспским и демократским не извјештавају.
Сјутра је заказана подршка Владици Јустину па да видимо ко ће и какао извјештавати а гдје је присутан Џомић ту је за очекивати сукоб ,који ће се преселити на Синод ,гдје сваки скоро владика има Викарног епископа ,шта то значи можемо само за предпоствити.Има 18 викарних епископа а колико Архиепископа и нових Митрополија ,то је итекакао удар на СПЦ.Шта Вучић спрема и да ли ће почете нове литије за спас свеукупне СПЦ!
Који је следећи владика или епископ на мети лако је предвидјети…!