Пише Тихомир Бурзановић
Не знам тачно када је кренуло то лудило са „чобаницама“, али сумњам да је неко у Министарству пољопривреде или у некој агенцији за ребрендинг рекао:
„Чобаница звучи превише… па… сеоски. Треба нам нешто модерно, инклузивно, емпауеринг. Нешто што не асоцира на баку са штапом и псето што лаје на трактор.“
И тако је рођена козонапасалица.
Звучало је као да је неко покушао да направи феминизив од „козонапас“ пао у тастатуру и изашао му назив за нову врсту лековитог сира. Али људи су то прихватили. Сада на огласима пише:
„Тражимо козонапасалицу за органско газдинство у Пивском крају. Плата према договору + козји кајмак до миле воље.“
Следеће на реду била је овцонапасалица.
Овде је већ било јасно да се идеја одомаћила. Овцонапасалица звучи као да си запослио некога да чува овце, али заправо да их води на терапију за самопоштовање. „Драге моје овчице, данас ћемо радити на границама и асертивности.“
А онда је дошла кравонапасалица и ту је ствар отишла у потпуни надреалитет.
Замисли оглас:
„Ургентно тражимо кравонапасалицу/кравонапасалац за фарму холштајнаца. Обавезно: емпатија према преживарама, познавање ајурведе, сертификат о ненасилној комуникацији са копитарима.“
А прави назив? Чобаница.
Једноставно, старо, мирише на дим из бакреног казана, на мокру вуну и на пса који се зове Рекс или Црни и који је већи од свих проблема у селу.
Чобаница. Реч која не тражи објашњење, не тражи родну равноправност у називу занимања, не тражи да се осећаш посебно – само да изађеш у 5 и 20, пребројиш главе и вратиш се кући пре мрака.
Али не. Ми сада имамо козонапасалице које снимају TikTok-ове „A day in the life of a goat girlboss“, овцонапасалице које држе воркшопове „Како да твоја овца постане свесна свог потенцијала“, и кравонапасалице које на LinkedIn-у пишу:
„Passionate ruminant wellness facilitator | Creating mindful grazing experiences since 2023.“
Док чобаница и даље само гледа у даљину, држи штап и мисли: „Јел’ овој деци стварно треба толико речи да кажу – чувам стоку?“
Ето, то вам је модерно село 2026. Све је исто – само се називи променише. А козе и даље скачу на све што је више од 30 цм и мирише на храну.
Чобанице, не дајте се. Ви сте оригинал. Оне су само… ребрендиране верзије вас са филтерима.
One Response
Новотарије у језику су највише форсирале од они којима понекада то уопште и није јасно шта изговарају.Тако је постало одмаћено доста тога што се појављује у индострији а самим тим као готов производ долази на тржишту а да за тои сам произвођач нема адекватан назив,а ако га и има нашу умници то крижају и дају им своја имена,као овај примјер козонапасалица.
Да високо интелектуалци употребљавају стручне називе и ријеч је наравно и дозвољено и уобичајено,али у задњих петнаестак година јавна сцена је све помијешала и удробила у једну ћикару са и без млијека.
Тако кажу многи да им је девастирана штала или неки привредни објекат,штету не сабриају него сублимирају,а у скупштинским расправа је синопсис глвни извор изреченог или записаног,разлика у мишљењима је постало налик на Хајдебрг дисцрепанц ,а одавано се ништа не прича или приповиједа сем нарације, наме друге ријечи ,док на сахранама о нарицаљкама или тужбалицама нема ни говра ни спомена у култури овога народа.
Наша какао кажу перцепција свега тога је у скалду са суновратом друштва и његовог стања данас и сјутра !Село није село него рурарна средина у којој су донекел стигли путеви вода и струја ,коју ето још од земљотреса 1979 прозваше инфраструтура.