Пише: Мр Момо Јоксимовић, члан Друштва за историјска истраживања

Др Драгић Јоксимовић је рођења 18. јула 1893.године , у мјесту Бачина у Темнићком срезу у Моравском округу , Краљевина Србија. Рођен је у скромној али угледној породици трговца Милића Јоксимовића.

Датум смрти овог Божијег мученика и праведника,  је  1. август 1951.године (58 год.), у затвору у Сремској Митровици, ФНР Југославија.

Драгић Јоксимовић је био  српски политичар и адвокат, најпознатији као бранилац генерала Драгољуба Михаиловића. Многи га сматрају једним од најбољих српских адвоката .

Основну школу је завршио у родном мјесту, а по завршетку гимназије у Крушевцу и Београду, уписао је Правни факултет 1912. у Београду, који је завршио по окончању рата. Још као студент је био члан Самосталне радикалне странке, а од самог оснивања је био члан Демократске странке.

Био је предсједник Студентског демократског клуба, сарадник часописа Будућност и уредник омладинског листа Слобода. Један је од оснивача и предводника Студентског клуба демократа на Београдском универзитету између два светска рата. Међу свим студентима, Јоксимовић је био један од најспретнијих и најбољих говорника, који је својој логици и свом бесjедништву ,давао далеко мању цијену, него су му је давали противници.

Након студија отишао је на стручно усавршавање у Франкфурт (Немачка), где стиче звање доктора економско-финансијских наука.

Одликује га бурна политичка каријера. Од 1927. до 1928. био је на месту шефа кабинета Министарства трговине и индустрије, а потом кмет правник Београдске општине. Након тога отишао је у адвокатуру, којом ће се успешно бавити до краја живота и постати један од познатијих српских адвоката .

Више пута биран је за народног посланика у народној скупштини Краљевине Југославије . Поред  њега,  браство Јоксимовића имало је посланике у Скупштини Краљевине Југославије : Мила из Вранеша, који је био предсједник општине, заслужан за изградњу пута Слијепач мост- Пљевља,  и Зарију из Берана-Буче, Васојевићи, који је сматран једним од најуваженијих , најугледнијих и најцењенијих посланика, коме су се обраћали за помоћ и грађани са других југословенских региона. Зарију ће комунисти, црвена зликовачка  банда на правди Бога убити крајем рата , ни крива ни дужна, без суђења и пресуде, на путу када је кренуо из Београда у своје родно Беране.

Др Драгић Јоксимовић 1932. године  покренуо је Темнићки зборник.

Августа 1945. године постао је члан привремене Народне скупштине Југославије, која је настала по споразуму Тито-Шубашић. Ту је предводио Демократски посланички клуб, који је у то вријеме поднио низ предлога закона у намјери да ублажи комунистичку власт. Најпознатије иницијативе су предлози Закона о слободи од страха и Закона о правима грађана код војних судова. Након што су њихове иницијативе одбијене, Драгић је заједно са осталим демократским посланицима септембра 1945. напустио ову скупштину. Након тога покреће лист Демократију, који је од оснивања на мети прогона а након 6 бројева и забрањен.

Др Драгослав Јоксимовић, широј јавности највише је познат као бранилац генарала Драгољуба Михаиловића, због чега је морао платити главом, иако је за браниоца постављен од стране суда и Адвокатске коморе.

Његова убједљива, стручна, хрбра и ауторитативна  одбрана генерала Михаијловића толико је разбјеснела комунисте да се и сам Јосип Броз тим поводом обратио, 14. јула 1946. године на Цетињу, тачно уочи Јоксимовићеве завршне одбране и Михаиловићеве пресуде, која је пала сутрадан, 15. јула 1946.”Тај адвокат (Јоксимовић) брани Михаиловића на начин који је противан интересима наших народа, просто – као сваки народни непријатељ. Али ово није само идеологија Јоксимовића, већ и других сличних њему који се крију иза демократске маске“. Главни повод овог необичног мијешања у ствари правде био је тај што је смјели Јоксимовић тражио од суда: да свом штићенику постави неколико питања на која бранилац има права по свим законима свијета. Мјесто да питања дозволи, предсједник суда је безобзирно одбрусио: „Тужилац је окривљеном Михаиловићу довољно питања поставио“, искључујући сва даља, па и браниочева.

Дана 16. јуна 1949. Године адвокат Јоксимовић је ухапшен и убрзо оптужен за непријатељску делатност и осуђен на три године затвора и губитак грађанских права на годину дана. У сремскомитровачком затвору је и умро 1. августа 1951. године. Његово тијело није предато фамилији до окончања затворске казне.

У његову част се од 2002. године, у родном мјесту Бачини на дан његовог рођења одржавају се Дани  др Драгића Јоксимовића. Нема те српске земље, нити комунистичког Титовог закона, нити камене колијевке , која може загрнути све оно стручно, људско и чојско , које је носио са собом, много више и од година које је бројао. Њему на част а браству Јоксимовића и свеколиком  српству на понос.

Ускоро излази књига -Истине и заблуде- болно је кад само побједник пише историју, а истина је сасвим другачија, болна и тешка ,посебно по српски народ.

Комунисти и та црвена фашистичка банда на челу са Титом, за кога ни данса незнамо ко је, скупина бјелосветског олоша и највећих криминалаца,сиротиње и гологузовића,  којуи су читаво вријеме сарађиали са Њемцима, Бугарима, Усташама, само да би сломили кичму српском народу и домогли се власти, и Четници који ће се у почетку истински борити против окупатора, а касније и они постати разуралена банда, пијаница и кољача,ђе скори сви Дражини команданти корпуса и високи официри сарађују са Њемцима, изузев часног  ђенерала краљевске војске у отаџбини, на челу са недораслим комнадантом – Дражом , што ће скупо коштатити српски народ.