-Ратни злочин над Бошњацима који се догодио у Сребреници 1995. године је за сваку осуду. Иако су Бошњаци над Србима у току грађанског рата у Босни и Херцеговини 1991-1995. извршили многе злочине, дио припадника Војске Републике Српске тиме не може бити оправдан за злочин у Сребреници. Они који су тај злочин извршили погазили су витешки морал српског војника и огријешили су се о честе позиве и вапаје Светог Патријарха Павла који је у то ратно вријеме скоро свакодневно позивао српске официре и војнике да бране свој народ, али и да се чувају од гријеха, да буду људи, и да не обрукају своје оружје, рекао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Како додаје, неспорна је чињеница да је у Сребреници извршен злочин, али прича о геноциду је неодржива и опасна. Погрешно је и веома опасно изједначавати Сребреницу и Јасеновац. Прича о сребреничком геноциду није научно утемељена, али је итекако политички мотивисана. Крајње је сумњиво да ли се покреће из поштовања према жртвама или из неких других разлога. Они, којима је истински стало до поштовања жртава, знају да је жртвама било којег и било чијег злочина истина потребнија од политике. Лобирање, спонзорисање и пропагирање приче о геноциду у Сребреници, не може надокнадити недостатке доказа за одрживост те приче. Због тих недостатака подноси се нацрт резолуције о геноциду и иде на гласање и прегласавање. Може се догодити када се буде гласало за или против резолуције о геноциду да под притиском спонзора, лобиста и пропагандиста истина буде прегласана у Генералној Скупштини Уједињених Нација. Неће то бити први пут у историји да истина буде прегласана, али је јако опасно ако се то догоди у Уједињеним Нацијама. По овом питању благовремено се чуо глас разума од неколико свјетски признатих ауторитета за ратне злочине и геноцид. Ефраим Зуроф, директор центра Симон Визентал, чувени Јуда Бауер и други јасно квалификују да је у Сребреници почињен ратни злочин, али не и геноцид. Зуроф посебно истиче да би означавање Сребренице геноцидом обесмислило тај појам, што би било опасно за даљу судбину човјечанства.

Зашто је покренута толика свјетска машинерија политичке, финансијске и медијске моћи да се изгласа поменута резолуција у Генералној Скупштини Уједињених Нација? Ради истине о злочину и ради пијетета према жртвама? Не, него да се пуна истина искриви и затрпа, а да се поштовање жртава потисне у други план, за рачун политике. Циљ је, између осталог да се геноцид припише српском народу који је више пута у последњих стотину година био жртва геноцида. Онда је јасно зашто се у овој причи појављује Њемачка, наводи се у саопштењу.

-Црна Гора, да би увијек била отворена за истину, да би сачувала своје достојанство, да би сачувала своју унутрашњу стабилност, да би допринијела измирењу и регионалној стабилности, не треба да гласа за резолуцију о геноциду у Сребреници. Досљедно поштујући сребреничке жртве неупитног злочина, али исто тако разликујући злочин од геноцида, треба да гласа против, закључује се у саопштењу Митрополита Јоаникија.