Поводом осам година од освећења саборног храма у Бару свечану литургију служио је мкитрополит црногорско приморски Јоаникије. Говорећи о градитељима Храма, Митрополит Јоаникије је казао да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије био идејни творац и на челу градитеља Храма Светог Јована Владимира у Бару.

-Благодаримо Богу који је наше покољење удостојио такве милости да будемо градитељи овог Светога храма. А наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије неколико година након завршетка градње овог Светога храма, отишао је у наручје Божије. Са добрим дјелима и великим заслугама и са великом љубављу према њему коју је народ гајио, увидјевши његове врлине, заслуге и мучеништво. Шта је све претрпио у своме животу а посебно од када је дошао у Црну Гору? Сјетимо се само оних дана шта је све претрпио, када је поставио ону малу црквицу на челу Румије? Тада му је припреман линч, прије свега медијски, а неки су жељели да се још нешто горе догоди са њим, али га Господ избавио тада и од многих других искушења.

Као што је Свети цар Давид много пута био спасен од својих непријатеља тако је Господ избављао нашег блаженопочившег Митрополита, даривајућу му побједу за побједом, а последњу је извојевао у вријеме литија.

Када се освећује храм тај дан освећења се памти и обиљежава. Најмање што се чини и што је најважније и темељ свега осталога, јесте да се одслужи Света служба Божија. И догађа се тако да сваки храм од већег значаја има и своју славу, свога небескога заштитника као што овај Храм има Светога Јована Владимира па се исто тако обиљежава и дан освећења. То је почело од Храма Христовога Васкрсења у Јерусалиму.

Поштујући тај благословени обичај и на такав начин се везујемо за извор наше Свете вјере, за Свету земљу, град Јерусалим и Гроб Господњи који је извор наше вјере, јер је постао извор Васкрсења, славе, новог живота и вјечне радости јер је Господ побиједио смрт и даровао нам нови живот и учинио нас хришћане саучесницима свог Васкрсења и своје вјечне славе.

Нека би дао Бог драга браћо и сестре да сваке године вршимо ову свету службу, не само да обнављамо сјећања јер је то мало за нас већ и да се духовно обнављамо. Зато се  и врше спомени и сабрања да се обнављамо причешћивањем Светим тајнама Христовима, кроз заједничку љубав а тако се обнавља и лично и напредује лично. Не може човјек напредовати ако не напредује у заједништву и ако не јача заједништво у братској и Божијој љубави и слози.

Благодаримо свим градитељима почевши од блаженопочившег Митрополита Амфилохија, па до архитеката, приложника и свих градитеља. Све оно што је лијепо, узвишено и честито да памтимо и не заборављамо, да то помињемо и да се потрудимо, да и ми наставимо оно што су наши преци започели са помоћи Божијом, јер Божија милост укрепљује наше слабости и даје нам снаге да учинимо и више од онога што смо мислили да можемо јер тако Бог жели да прослави сваког који се у име његово труди, поручио је владика Јоаникије.