Пише: Крсто Ј. Пејовић
Већ дуже неки медији узимају “залет”, како би, најблаже речено, покушали да дискредитују и наруже митрополита црногорско приморског Амфилохија, заборављајући да тиме само упадају у сопствену замк… Митрополит Амфилохије само учи народ и помаже у да себе испуни вјером. Нема сумње да привлачи народ, што је велика врлина и богом дано благо. Претежном дијелу православног живља Црне Горе улива наду и радост. Свака његова прича је “ријеч у камену”. Аутор овог текста не жели никоме да ускрати право да говори шта мисли, али свакако подсјећа да митрополит својом молитвом “приноси љубав олтару”. Стога, постоји оправдани разлог да се каже да је митрополит Амфилохије “нашао тајну живота”, коју људи траже током читавог свог вијека.
Оно што се мора признати, бар кад је ријеч о митрополиту црногорско- приморском, јесте чињеница да је мало ко из Црне Горе написао толико значајних књига, од којих већина представља благо Митрополије црногорско- приморске, односно Српске равославне цркве. Биће времена да се проучава његово теолошко, научно и литерално стваралаштво. По “дубини и по снази” он се суштински допуњује са Светим Петром Цетињским. Нема сумње да у нашем времену и простору митрополит, проф. др Амфилохије, јесте личност коју је “Бог послао”. Његова реторика је покренула многе на “богомољским скуповима”. Он је уистину савремени отац Цркве који приповиједа дјела светих апостола. Митрополит, који је вољом Бога у служби Цркве и који ствара скоро читав свој људски вијек, изучавајући Свето писмо, тешко да бар на простору Црне Горе има себи равног. Он је спознао истину, али и даље стално трага за њоме. За њега је православље “жива сила духа божјега”. Он свој земаљски живот живи молитвом, свјестан да без прошлости нема ни будућности Црне Горе. С њим су вјерницима очи отворене. Смиреност и свакодневна молитва чине његов живот далеко богатијим. У свим својим теолошким и историјским казивањима митрополит је суверен, и можда та чињеница смета онима који њему не могу бити равни. Једноставно речено, митрополит Амфилохије је за претежни дио православног живља Црне Горе израз православне духовности. Он је објаснио нужност православне цркве и њену историјску логичност.
У теолошком свијету доживљен је као уман, образован и неоспораван. У свом образовању постигао је све што припада кругу великих теолошких умова. Праве линије светосавља које је повукао биле су квасац који је нарастао и који је дао снаге младом свијету који 90 одсто чини учесника литија. Одан посве Црној Гори, Српској православној цркви, односно Митрополији црногорско- приморској и уопште православљу, митрополит Амфилохије подједнако је путовао земљама истока и запада. Ишао је и иде у свим приликама путем божје провјере мајке Јевросиме и ђакона Авакума. Утемељен на личности морачког сина, испод свода небеске морачке капе, и свода лавре Немањића из братства Радовића, уједно бива утемељен и на личности “богочовјека”. На њему и на свештенству Митрополије почива садашњи изглед манастира и цркава са простора Црне Горе. Зато, његов досадашњи и садашњи рад свједочи, прича и задивљује. Поједини медији желе већ дуже, а нарочито последњих мјесеци, и то усиљено, створити искривљену слику о митрополиту. Вјероватно то раде зато што он “крстом историје” и историјске судбине штити, обнавља и гради светилишта која су квасац за будућа времена и будуће генерације, знајући да прошлост никад не умире.
Да митрополит није ништа урадио него што је обновио запуштене и напуштене манастире и храмове широм Црне Горе, довољно је да частан човјек, који живи пуноћом вјере у Христа Бога, каже “капа доље”, јер је “повратио светосавље у старе колијевке”. Његове молитве народ су вратиле на божји пут. За њега и његову паству и овај светосавски народ Црква је “света, чиста и непорочна”. Као учитеља вјере и душе народ га је препознао, и то као Божјег слугу, за кога је “крст одмор и утјеха”. Његово присуство у Митрополији црногорско- приморској чини и потврђује да претежан дио народа живи у Христу. Живјећи црквом и у цркви, надахњује се животом “светих”, и то на начин што говори да нам је мир насушни хљеб и радост од Бога.
Народ Црне Горе, бар онај светосавски, захвалан је митрополиту Амфилохију, јер је показао, а народ прихватио, да је “жеђ за Богом неугасива”, и то је неспорно и недвосмислено. Ријечи митрополита Амфилохија понекад одјекну и прекором и укором, па је отребно да буду прихваћене као добра намјера свим вјерницима за суживот, мир, љубав и слогу, што ће увијек бити неопходно Црној Гори и њеној будућности.
Извор: Митрополија
