Општински одбор Нове српске демократије (НСД) Будва традиционално је обиљежио Дан ослобођења Будве 1918. године полагањем вијенца испред зидина Старог града.
Говор је тим поводом одржао Младен Микијељ, предсједник Општинског одбора НСД-а.:
-Прошло је сто седам година откако је побједничка српска војска, походом од Солуна, ослободила овај наш приморски град од аустроугарске окупације и вишевјековне туђинске власти. Осмог новембра 1918. године, на данашњи дан, у овај древни град ушао је дух слободе који је вјековима живио у срцима наших предака. На овом мјесту, гдје данас стојимо, на плочи испод Вељих врата урезан је Његошев стих — „Поколења дјела суде“ — и зато смо се окупили да покажемо да смо достојни нашег великог владике и свих оних који су животе дали за слободу.Међутим, данас, више него икада у новијој историји, осјећамо да је слобода нашег народа у Црној Гори поново на искушењу. Тековине за које су страдале хиљаде јунака Србије и Црне Горе поново се настоје умањити, исмијати и поништити. Они који су некада били уз свој народ, данас су се, под притиском власти и интереса, одрекли свог поријекла и своје вјере, покушавајући да нас увјере да је прошлост заборав, а не темељ.
Знамо да побједник пише историју али код нас сваки нови побједник – нова бајка о историји.
Код нас се историја деценијама не изучава него партијски прописује.
Ниједан народ није скупо платио своју слободу као што су то учинили Срби и Црногорци. Србија је изгубила трећину становништва, Црна Гора десетину. И све то за идеале који данас поново бивају нападнути — за језик, писмо, вјеру, за част и достојанство нашег рода.
Данас смо се окупили овдје, испред зидина Будве, да поручимо да луча слободе, она коју су нам оставили преци, нема цијену.
Иако нас неки за то оптужују нећемо дозволити да нам интерес буде испред поријекла, да нам фотеља буде важнија од језика, нити да нам партија буде изнад Цркве.
Вјеровали смо 2020. године, а потом и 2022. у Будви, да смо се коначно ослободили понижавања српског идентитета и да ћемо у својој земљи имати једнака права као и сви други народи. Не тражимо ништа више, само оно што припада сваком слободном човјеку – да живимо у миру, узајамном поштовању и суживоту са свима.
Видимо данас како се старе снаге које шире примитивизам враћају — снаге подјела, сукоба и мржње. Видимо како се у културним установама нашег града поново шири антисрпски наратив, како се покушава ућуткати српска ријеч, потиснути ћирилица, заборавити наша црква, наша пјесма и наша слава.
У Будви, у којој живи највише Срба, културну политику данас обликују они који нас виде као странце у сопственој кући. Зато морамо бити јединствени, морамо чувати своје име, свој језик, своју Цркву и своју истину.
Не заборавимо да се више од хиљаду добровољаца из Будве и Боке борило у редовима јуначких војски Србије и Црне Горе. Они су извојевали слободу за нас, да можемо говорити својим језиком, писати ћирилицом, пјевати о својим јунацима и славити своју вјеру. Њихов аманет је наша обавеза.
Данас, на Митровдан — празник Светог Димитрија, заштитника храбрих и вјерних, шаљемо поруку да нећемо одустати од нашег идентитета, да ћемо га чувати као најсветије насљеђе, али истовремено градити мир, суживот и уважавање међу свима који овај град зову својим.
Свима који данас славе Митровдан — срећна слава!
Нека Свети Димитрије дарује здравље, благослов и снагу вашим породицама.
Свим ослободиоцима Будве, Боке, Црне Горе и Србије — вјечна слава и хвала!
