Насловна Колумне Мирјана Бобић Мојсиловић: Шопинг!

Мирјана Бобић Мојсиловић: Шопинг!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

После много времена, ушла сам пре неки дан у један шопинг центар, и доживела сам, најблаже речено, шок!

Мислила сам да ме је стара бољка прошла – наиме, сваки пут када бих било где у свету ушла у шопинг центар или у огромну робну кућу, после врло кратког времена почела би да ме боли глава, мисли би ми постајале мутне, извесна мучнина би ме обузимала, сметало би ми светло, и мириси и звуци, и ма колико мало времена да проведем унутра, увек бих одатле излазила некако самлевена и енергетски потпуно исцеђена.

Сада се десило потпуно исто – исте сензације, мучнина и нелагодност, изазвана светлом, ваздухом, централном климом, звуцима – а то је, знамо одавно, намерно тако направљено да би потенцијални купац изгубио везу са реалношћу, и растројених мисли куповао и шта му треба, и шта му не треба. Али, запањио ме је један невероватан детаљ.

У тој невиђеној гужви, буци, гунгули и режираном хаосу, било је толико деце, младих мајки с бебама у колицима, деце с маскама и без маски, деце која зуре у излоге, или јурцају, или плачу, или пију сокиће у ресторанима брзе хране.

Ватра у очима, и осмех на уснама, то не може да се набави ни у једном шопинг молу

Као да је цео свет, као да је цео живот, садашњи и будући, тих малих бића, стао у тај хистерични амбијент артифицијелног светла, климе, и стакленог шаренила излога, у ту затворену коцку савремене Алибабине пећине у којој је надохват руке „све што је човеку потребно”, укључујући и клацкалице за децу.

Никада ми неће бити јасно зашто мајке воде децу на играње, у провод, у шопинг центре. У буку, у неуротичност, у гадан ваздух. Помислила сам да би имало више смисла да децу воде у аутобус ГСП-а, бар би могла да виде улице, и град, и небо.

Ми смо се играли у парку, испред куће, имали смо парче креде и ластиш, и другове и другарице, и читали смо Бајке из целог света, и играли се „занимљиве географије” или „на слово на слово”. Наша детињства није обележило зурење ни у шта. Имали смо паркић, и небо, и кишне глисте, и слинаве носеве, и расцопана колена.

Кад сам изашла напоље, помислила сам како су и лица тих мајки које своју дечицу воде у шопинг молове, такође некако одсутна, изгубљена у преводу.

Јер, ватра у очима, и осмех на уснама, то не може да се набави ни у једном шопинг молу.

Извор: Блог „То сам ја“

Најновији чланци

Ко се то брука и ко се то не стиди: Вијенац и тробојна трака у јарку цетињског комунизма!

Пише: Иван Милошевић Јучерашњи жупски инцидент учинио ми се као дио предизборне кампање и могао се ствити у тај шешир и кренути даље. Међутим, овај...

Здравко Кривокапић: Смирити страсти у Никшићу!

Предсједник Владе Здравко Кривокапић позвао је све у Никшићу на смиривање тензија, а надлежне институције да пронађу оне који су криви за инциденте који...
video

Цетиње: Премијера дочекала група грађана са повицима „Није ово Србија“!

Делегација црногорске владе положила је вијенац на гроб Краља Николе, поводом 100 година од његове смрти. У делегацији Владе били су премијер Здравко Кривокапић, министарке...

Подршка гуслара каолицији „За будућност Никшића“

Легендарни гуслар Бошко Вујачић и један од најбољих гуслара млађе генерације, Марко Шћепановић, дали су снжну подршку коалицији "За будућност Никшића" и Марку Ковачевићу....

Представљамо: Нови (46) број „Гласа Холмије“

Према ријечима главног и одговорног уредника Горана Киковића из штампе је изашао нови број часописа за књижевност,историју и културу ''Глас Холмије'',који излази на српском...