Насловна Почетна Мирјана Бобић Мојсиловић: Ми и они!

Мирјана Бобић Мојсиловић: Ми и они!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Питали су ме пре неколико дана у једном интервјуу, поводом мог романа Срце моје, какви су то данашњи мушкарци, и да ли уопште имају талента и воље да било коме кажу те две слатке речи.

Била сам се наоштрила да искритикујем просечног представника данашњих мушкараца – више воли сепаре у клубу него било коју девојку која седи поред њега, опседнут је сопственим изгледом, важношћу, бројем пратилаца, слика се го и шаље своје порно-снимке по друштвеним мрежама, емоционално се не везује ни за шта осим за своју замишљену грандиозност представљену аутом, сатом, хациендом и девојкама које користи само као моћне додатке за сликање – али, зауставила сам се.

Помислила сам – па нису они криви. Тако су расли, с тим системом вредности. Да човек постоји само ако је богат, и моћан, и главни, и славан. Да је новац мера свега. Да имати значи бити – лудило савремене цивилизације и наших деведесетих направило је ово што данас гледамо.

Племе изгубљених младих очајника и очајница, којима је изглед све, којима је тело у исто време и све – и ништа.

Момци који не могу никоме да кажу „срце моје”, стварно то мислећи, и девојке којима су те две речи јадне, ако нису поткрепљене поклонима, изласцима, лајковима.

Проблем, заправо, јесу они старији који, иако васпитавани на екскурзијама, на плочама, на дељењу лепиње у Скадарлији, данас поносно плове овим морем беснила

Нису они криви што нису расли у време кад је све било другачије.

Кад си био главни зато што си паметан, добар ђак, зато што си вредан, зато што си добар пријатељ, зато што не псујеш, кад си био главни зато што помажеш другу, у време које није подносило оне који се хвалишу бољим ципелама или плочама, у време када су нас момци освајали песмама, гитарама, стидљивошћу, хумором и добрим васпитањем, а ми им узвраћале истом мером.

Било је то време када су добре речи нешто значиле.

И онда сам помислила како ови данашњи клинци нису криви, јер су их учили другачије.

Много већи проблем, заправо, јесу они старији који, иако васпитавани на екскурзијама, на плочама, на дељењу лепиње у Скадарлији, данас поносно плове овим морем беснила, заражени овим вирусом материјалног, као да никада нису били исти као ми.

Они су ми далеко тужнија појава.

Јер, нико им није јавио да дебљина платне картице, или томпуса, или аутомобилских гума – не повећава ни интелигенцију, ни човечност, а ни било шта друго.

А, уосталом, познато је да они који могу да кажу „срце моје”, сигурно га и имају!

Извор: Блог „То сам ја“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

Сјутра коначан предлог нове владе!

Мандатар Здравко Кривокапић представиће сјутра у подне коначан предлог састава 42. Владе Црне Горе. Прес конференција ће се одржати у хотелу Центре Вилле у Подгорици. Кривокапић...

Знаменити Срби Албаније: Војо Кушић

Војо Кушић (алб. Војо Кусхи; Враке Скадарске Скадар, 3. август 1918. — Кодра Куге, 10. октобар 1942), учесник Ослободилачке борбе Албаније, народни херој Албаније...

Теорије: ЕУ-гославија на Балкану, центар Београд!

Бивши дипломата на Балкану и професор на Универзитету Кембриџ, Тимоти Лес каже да би регион Западног Балкана за време мандата председника САД Џозефа Бајдена...

Покренута петиција за легализацију марихуане у ЦГ!

Група грађана покренула је петицију за легализацију марихуане у медицинске и рекреативне сврхе у Црној Гори. До сада је потпис оставило 500 грађана, а...

Обиљежен јубилеј Подгоричке скупштине: Расправа о попису и изложба о парламентаризму у Црној Гори!

Поводом 102 гидине од одржавања Подгоричке скупштине Српски национални савјет посвећен афирмацији и очувању српског идентита у Црној Гори организовао је округли сто о...