Насловна Колумне Мирјана Бобић Мојсиловић: Маске су стављене!

Мирјана Бобић Мојсиловић: Маске су стављене!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

За савремену женску лепоту – маска је равна катастрофи. Маска покрива уста. А уста су већ дуже време фокусна тачка идеала лепоте западне цивилизације

Епидемија короне променила је толико тога у нашим животима. Држимо растојање, не правимо велике журке, не идемо на утакмице и концерте, свадбена весеља су за мали број људи, долазимо кући раније, на фотографијама смо углавном сами, носимо маске. Маске су постале не само медицински и политички знак, него и нека врста паноа за модне и друге поруке. Неко је од маски направио мали бизнис, неко је показао своју креативност, неко, попут моје другарице, очајава, јер се узалуд шминка.

Јер, за савремену женску лепоту – маска је равна катастрофи. Маска покрива уста.

А уста су већ дуже време фокусна тачка идеала лепоте западне цивилизације. Што већа и пунија. Индустрија артифицијелне пуноће усана, како кажу статистике, метеорски је порасла у последњих петнаестак година, али корона је учинила да се свет, и против своје воље, некако покрије. Дакле, на јавном месту и међу људима, нема више усана. Скинуте су са трона. Покривене су. Другим речима – „Узалуд вам труд, свирачи”, кад то више нико не може да види.

Негде сам ових дана прочитала да је у последњих шест месеци драстично опала продаја кармина – сасвим логично, не може и маска и кармин.

Покривање усана, осим тренутне медицинске и политичке симболике, у себи садржи и друга значења – покривене усне, свеједно да ли су покривене маском или руком, значе и заустављену реч, или ћутање, понекад чак и ућуткивање. Али, такође може да представља и симбол смерности, приватности и покорности, као што је случај са заром, у исламу.

Не заборавимо и још један мали детаљ – људи који желе да буду невидљиви, непрепознатљиви – од осветника Зороа, преко пљачкаша банака, до терориста, од када је света и века – носе маске.

Свет је позорница, написао је Шекспир.

Дакле, маске су стављене.

И да, кармини су постали узалудни.

Уста су симболички затворена, иако изгледа да је бука никад већа.

Још увек имамо очи, са маскарама и крејонима, или без њих, свеједно.

Имамо очи, не само да видимо све ово што нам се догађа него, као и у она древна времена, да се по њима препознамо.

Извор: Блог „То сам ја“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

Новак у финалу Рима!

Новак Ђоковић пласирао се у финале мастерса у Риму, пошто је у полуфиналу савладао Норвежанима Каспера Руда са 2:0 (7:5, 6:3) у сетовима. Новак није...

Пожар у Матешеву: Настрадала букова шума

Шумски пожар у Матешеву, код Колашина, изазван непажњом, угашен је брзом интервенцијом ватрогасаца. Командир Службе заштите и спашавања Колашин, Жељко Дармановић, казао је да...

Интеграције и разинтеграције: Политички се ангажовале комите из Никшића!

Симболичним полагањем цвијећа, код Споменика црногорским комитама 1916. - 1929. и црвене руже код Споменика Љубу Чупићу, симболу антифашистичке борбе из Другог свјетског рата,...

Медојевић Столтенбергу: Мило спрема паравојне формације!

-Упозоравам на забрињавајуће јавне наступе предсједника пораженог ДПС Мила Ђукановића који најављује формирање паравојних формација и пријети да ће бити спреман да иницира насиље...

Из српског угла: Четри и десет џаба да нема 27!

Пише: Иван Милошевић Многи ме критикују што већину ствари у политици посматрам из српског угла. Кажу да због тога штошта не видим, доносим погрешне оцјене...