Амфилохије
Онај бистри дечак из ДоњеМораче,
што је продавао зукве петроваче,
да се домогне књиге и обуће,
и у пустињу побегне од куће.
И у време јагме за значке и прње,
своје голо тело обуче у трње
и купи чивија по најскупљој цени,
да Христа на крсту бар мало одмени.
Али, чим се крсним знаком знаменов’о,
нема тога ко га није каменов’о;
и токамење поста му имање,
сваки камен њему, један Христу мање.
И сад, oне руке, од зукава грубе,
гологлави старци прилазе да љубе.
И на окрст Христове целе васионе,
сем изван неба црне земље оне,
нигде не дође да звона не звоне!
Матија Бећковић
