Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Бокељски прегаоци у Београду нису мировали под окупацијом током Другог светског рата. Група Бокеља које се налазила у Београду радила је на оснивању Акционарског друштва „Бока” за поморско и речно бродарство. Припремили су молбу Министарству народне привреде ради одобрења оснивања друштва у складу са чланом 8 Закона о акционарским друштвима. Молби су приложили уверење Трговачког суда за сваког потписника, да може пуноважно располагати својом имовином. Изјавили су да ће учествовати најмање са по десет акција сваки од њих у предузећу за чије су тражили одобрење. Припремили су пројекат друштвених правила у два равногласна примерка, оба са власторучним потписима свих предлагача. Своју молбу образложили су :
–Бока которска, природна излазна лука Србије на море и наш најизразитији приморски и поморски крај, који је увек у својој историји живео с морем и од мора, остао је услед рата скоро без иједне једине своје лађе. Саобраћај нашег приморја са његовом ближом и даљом околином, као и саобраћај у бококоторском заливу, а особито прекоморски трговачки саобраћај не може се ни замислити без бродарства. Бокељи који су од старине познати као добри поморци, у колико их остане после овог страшног рата, не могу се замислити без својих бродова нити су то у својој дугој историји до данас икада били. О бродарству уопште, а понаособ Боке которске као луке Београда, треба на време т.ј. већ сада мислити и на њему радити, зато ми Бокељи сматрамо за дужност, да се већ сада тим питањем позабавимо и приправимо све претходне радове за час кад исте буде могуће привести у дело. Пошто су приправни радови око стварања бродарства више мање формалне природе, које треба извршити, да се узможе друштво формирати уписом капитала, то смо најпре приступили овом раду, а капитал смо међутим назначили само јер исти у правилима мора бити назначен да би се могло добити односно одобрење за рад. Назначени капитал у правилима није ни издалека онај који треба да буде, али ће се исти на самој оснивачкој скупштини бити повишен до мере која буде потребна.
Из свих тих разлога потписати моле Министарство народне привреде за одобрење оснивања овога друштва, као и за одобрење правила која су приложили.
Београд, априла 1944.
У правилима је било предвиђено да седиште друштва буде у Београду а лука припадности и Дирекција за поморско бродарство било би у Котору. Договори су били у канцеларији Р. Жуткића у Београду у улици Браће Југовића бр. 2а.
Од Бокеља били су позвани : Р. Жуткић, др. Васо Пипер, капетан П.Шпаровић, капетан С. Желалић, Н. Дабовић, капетан Н. Лазари, инжињер В. Ђуровић, Н.Гојковић, др. Р. Сарделић, капетан Т. Дабиновић, М. Рамадановић, капетан С. Ђивановић, Г. Гојковић, Л. Перчиновић, инжињер В. Јовановић, В. Ћеловић, др. Љ. Васиљевић и др. Бр. Каигурић. Пристали су да уђу у друштво Р. Жуткић, др. Васо Пипер, капетан П.Шпаровић, капетан С. Желалић, Н. Дабовић, инжињер В. Ђуровић, М. Рамадановић, капетан С. Ђивановић, Г. Гојковић, инжињер В. Јовановић, В. Ћеловић, др. Љ. Васиљевић и др. Бр.Каигурић.
Шта се даље дешавало није ми познато, јер су Београд октобра 1944. ослободили Црвена армија и партизани. Никаква приватна акционарска друштва више нису била могућа. Ипак треба да се зна да бокељски прегаоци ни током тешких година окупације нису се повукли из политичког живота и прекинули сваку активност, него су радили на оснивању Акционарског друштва за поморско и речно бродарство „Бока”. Тежили су да нађу начим да помогну поморство Боке и да је повежу са луком Београд и Србијом.
