Насловна Фељтони Лесендро: Његошева оаза на језеру!

Лесендро: Његошева оаза на језеру!

На данашњи дан, 16. септембра 1843. године током великог притиска турске војске из Херцеговачког пашалука, због којег је у том пограничном појасу била распоређена бројна црногорска војска, на другом крају Црне Горе скадарски везир Осман-паша Скопљак са 12.000 војника и артиљеријом кренуо је у поход за преотимање острва Лесендра и Врањине од Црногораца.

Лесендро је уз велике црногорске губитке убрзо пало, а послије њега и Врањина. Том приликом страдао је и Манастир свети Никола. Лесендро је мало острво површине око 3.015 метара квадратних на Скадарском језеру, близу Врањине. На њему је 1843. године Његош подигао омању кулу, као предстражу према Турској, због чега је Лесендро често називан „кључем од језера“. Тврђава је осигуравала неометан риболов и трговину. Након рушења од стране Турака, Његош је тврђаву обновио, повисио зидове и често ту долазио да се одмара.

По неким казивањима ту је довршавао и нека од својих дјела. Лесендро је под његовом управом био једанаест година, а послије губитка је остала узречица: “Погибе ка’ Владика за Лесендром”. Турцима је било веома стало до таквог Лесендра, “кључа од Језера” па су га заузели. Његош је у више наврата безуспјешно покушао да га врати у црногорске руке. Осман-паша је заузео Лесендро, у исто вријеме када и Врањину и на њему су Турци направили своје утврђење. Лесендро је поново, тек 1878. године било ослобођено заједно са градом – тврђавом Жабљаком Црнојевића, који су припојени Књажевини Црној Гори. Послије ослобођења од Турака 1878. године, овдје је саграђена оружница са ратним залихама, која је служила до Првог свјетског рата. Изградњом магистралног и жељезничког пута, половином прошлог вијека, Лесендро је претворено у полуострво. Лесендро је данас повезано са Врањином насипом преко кога иду магистрала жељезничка пруга Београд- Бар. Тврђава је, као и Врањина временом изгубила много од изворне љепоте, када је поред њега, 1959. године, прошла магистрала и жељезничка пруга. Лесендро је заштићено непокретно културно добро фортификационе архитектуре од 1949. године.

Извор: Митрополија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

УРА забринута: Абазовићу пријете, полиција каже да нема податке да је угрожен!

Уколико се нешто деси Дритану Абазовићу или неком од чланова његове породице директну одговорност сносиће директор Управе полиције Веселин Вељовић и остали челници сектора...

Програм „клубаша“ актуелан и данас: Водити бригу о Српству, сарађивати са Србијом и Русијом!

На данашњи дан, 24. новембра 1906. године након изгласавања неповјерења влади Лазара Мијушковића, под притиском клубаша, књаз Никола је био принуђен да нови мандат...

Три деценије Цетиња: Нагиб стварао, Мило разарао!

Пише: Јован Маркуш ИНЖ. ПЕТРА СИНАНОВИЋА – НАГИБА, ЧОВЈЕКА КОЈИ ЈЕ СТВОРИО ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈУ ,,ОБОД“ ОД КОЈЕ ЈЕ ЦЕТИЊЕ ПРАКТИЧНО ЖИВЈЕЛО 40 ГОДИНА (1953 -1993) НИКО...

Тужилаштво оптужило полицију: Не знају ко је организовао скуп на којем је било наводно 50.000 људи!

Основно државно тужилаштво у Подгорици је за Патриотски скуп одржан 6. септембра у главном граду самоиницијатвно формирало кривични предмет и поднијело писани захтјев полицији,...

Милена Поповић-Самарџић: Црна Гора нема контролу над короном!

Епидемиолог Милена Поповић-Самарџић оцијенила је да Црна Гора дужи временски период нема контролу над епидемијом корона вируса, чему свједочи податак из примарне здравствене заштите...