Политички замрзнути идентитетски конфликти у Црној Гори, нијесу замрзнути – раде подземно са повременим, горким изласком на видјело.
Концепт грађанске Црне Горе, с једне старне је покушај да се ти конфликти неутралишу или одложе, међутим тај концепт има и дубље скривеније разлоге – да се релативизује културна историја, да се не само умањи њено присутво, него да се на дужи рок преда забораву.
Ако политика може да рачуна са заборавом, култура не може; иначе демантује разлоге свог постојања.
Наравно да је у последњим деценијама, култура пројектована као слушкиња политике, али то на крају није добро ни за политичке концепте, а за културу је смртоносно. Култура је по природи носилац суверенитета и личности и народа. Слобода, као носилац културе, не подноси одлагање слободе, јер би тиме поништила своју суштину.
Сарадњом политике и културе у послење неколике деценије институционализован је унутрашњи расцјеп државотворног народа, дијелећи га на Србе и Црногорце, дијелећи један језик, српски, на српски и црногорски, дијелећи једну историји на двије.
У том концепту подјеле Црне Горе, рачунало се не чудну историјску инверзију, да Срби (Црногорци) који су створили српску државу Црну Гору у 19. вијеку, на српској националној идеју и српском језику, у 21. вијеку, преокрену сопствену историју и створе нову Црну Гору, која ће поништавати основене идентитетске матрице оне праве, историјске.
Правно, историјки и лингвистички неоснованом инсталацијом црногорског језика (без своје лингвистичшке основе) у нови Устав Црне Горе, створенуи су услови да се институционало разарају идентитске матрице историјске Црне Горе. Дакако, тај дубински расцјеп, већ добро видимо, ствара непријатељство и мржњу у истом народу, с перспективом најтежих последица.
Скоројевићки наратив, да се тим пројектом, подстиче грађанска слобода, демократија и европеизација Црне Горе, је не само политички неодговоран план, него такав пројект очито рачуна, не само на смањену одговорност народа за своју судбину, него и на недостаак колективне интелигенције.
Књижевно друтво Његош, од свог оснивања, 2004. ангажовало је наше најумније и најодговорније људе, да се у склопу актуалицације његошевске матрице у нашем културном простору, сагледају и поменути проблеми који разједају духовну суптанцу нашег народа.
Генијалнно Његошево књижевно дјело, као да је овакве духовне проблеме предвидјело у нашем народу, па нас наше актуелне подјеле подсјећају на оне већ показане у Горском вијенцу, у Лучи микрокозма и у Шћепану Малом.
Зато и један културни догађај овогоришњих, 15. Дана Његошевих биће посвећен овој теми, насловљеној Идентитетски конфликти у Црној Гори.
Округли сто са овим насловом одржаће се у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“ у Подгорици, 12. новембра са почетком у 11 часова.
Учесници: Радмило Маројевић, Будимир Алексић, Часлав Копривица, Радоје Головић, Веселин Матовић, Вишња Косовић, Љубица Рајкић, Радомир Уљаревић, Новица Ђурић, Будимир Дубак (шаље текст) и Милутин Мићовић.
Предсједник Књижевног друштва Његош
Милутин Мићовић
