Нова књига „Светлост Острога“ професорице Весне Никчевић, р. Арсенијевић, која је класични филолог, дугогодишњи предавач латинског и старогрчког језика у Цетињској богословији и новинар. Једна је од најбољих преводилаца светоотачке и бројне друге литературе са класичних језика старогрчког и латинског, црквенословенског, руског, француског, енглеског и немачког на српски језик.

Књига „Светлост Острога“ (ИСБН 978-86-81510-91-9 ), издата је у издању издавачке куће „Вукотић медиа“ чији је директор Манојло Мањо Вукотић. Главни уредник је Дубравка Вујановић, дизајн књиге урадио је Драган Нинковић, а дизајн корица Марина Славковић. Књига је штампана у штампарији Арт Принт  из Новог Сада.

+++

Острог је словенски Јерусалим.

Највећа светиња на словенском југу.

 Ништа не зрачи снагом, добротом, мудрошћу, видовитошћу, лековитошћу, као нетакнуто тело Светог Василија Острошког – воздигнуто у бело-златкасте стене острошке.

Син Захумља, обдарен свим врлинама, већ у дванаестој години отишао је у манастир.

Пео се степеницама богослужитеља, да би већ у двадесет осмој години живота био хиротонисан у митрополита.

Сем тога што је био свештеномонах, постао је и мисионар, проповедник, народни просветитељ и помиритиљ, лекар и исцелитељ.

Ослобађао је, обнављао и препорођивао човека.

Одавно су људи поверовали да је живи светац. Путујући.

То ће се видети и кроз ову узбудљиву књигу.

У њој је животопис свеца од родног села Мркоњићи у Херцеговини, преко служења у манастирима Завала, Тврдош, Хиландар, Житомислић, до упокојења у црквици на Острогу. То место је постало светилиште, српски Јерусалим, где хиљаде верника долази на поклоњење и молитву за здравље и спас.

У њој је и око стотину истинитих исповести, у којима се препознаје чудотворна, спаситељска, исцелитељска рука свеца.

Клањају му се и моле, више од три века, људи свих вера и нација. Све им је обилато даривао.

Али и историјат Доњег и Горњег манастира који су били поприште драматичних историјских збивања.

После Светог Саве, Свети Василије је најпространија српска душа, душа у којој има места за све људе.

Све ово доказује зашто се људи свих вера и нација клањају и моле Светом Василију више од три века.

+++

Весна Никчевић р. Арсенијевић, рођена је 1957. године у Београду. Дипломирани је класични филолог, дугогодишњи предавач латинског и грчког језика у Цетињској богословији и новинар. Супруга је протојереја-ставрофора Радомира Никчевића.

Један је од уредника часописа „Светигора“ и уредник у истоименој издавачкој кући Митрополије црногорско-приморске. Аутор је, редактор, приређивач и преводилац (са класичних језика, црквенословенског, руског, француског, енглеског и немачког) многобројних научних чланака и верских књига у издању манастира Ћелија Пиперска и ИИУ„Светигора“ Митрополије црногорско-приморске, Православне мисионарске школе при храму Св. Александра Невског у Београду, библиотеке „Образ Светачки“ и Верско-добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке „Очев дом“ и подгоричког „Октоиха“.

Превела и приредила, између осталих, књиге: ,Косово земља живих, зборник издат поводом 600-те годишњице Косовске битке (1989), Поуке Светог Серафима Саровског – Радости моја, Христос васкрсе (1991), Литургија и живот Александра Шмемана (1992), Химне божанствене љубави Светог Симеона Новог Богослова (1995), документарни косовски зборник Нова Косовска голгота – антихришћански поход на хришћанске светиње у 4 тома (1999-2000), бројне изабране богословске и пастирске чланке, писма и посланице Светитеља – Кипријана Картагинског, Григорија Богослова, Василија Великог, Теодосија Печерског, Марка Ефеског, Максима Грка, Теофана Затворника, Игњатија Брјанчанинова, Амвросија Оптинског и других, објављивани по разним часописима и у виду књига, али и чланке богослова новијег времена, нпр. Владимира Лоског (Предање и предања, Богословље, 1988), Историја Византијске философије Василија Татакиса (1996, 2002), затим „Светигорине“ књиге Како се спасавати у свету: савети и поуке древних и савремених Светих Отаца и Стараца Хришћанима у свету (2002), „Православни дечији молитвеници“ (2008), Јеванђеље за децу у сликама и причама (2010), Живот и чуда Светог Василија Острошког Чудотворца у пет књига (2010).

Била је и један од састављача и приређивача „Светигориних“ илустрованих монографија о Светитељима – Светим апостолима Петру и Павлу, Светом Ђорђу, Светом Николи, Светој Петки, Светом Сави, Светом цару Лазару и Светом Василију Острошком (2010) и 10 илустрованих монографија из „Светигорине“ едиције „Немањићки манастири“ (2011).

Као преводилац, коаутор и приређивач учествовала је у састављању зборника Атлас Старе Србије: европске карте Косова и Метохије Мирчете Вемића и Младена Стругара, у виду самог атласа, пропраћеног путописним и научним текстовима, (2007), Пресвета Богородица, Красница Пећка, заштитница и спаситељница рода србскога крстоноснога (2015) и књигу Пресвета Богородица, Красница Пећка, заштитница и спаситељница рода србскога крстоноснога (2015).

Написала је Причу о Богородици (1990), са протојерејем Радомиром Никчевићем Тајну Острошког Чудотворца (2003), три илустрована житија из „Светигорине“ едиције „Свети Немањићи – књиге Свети Сава, Свети краљ Милутин и Благоверни цареви Душан Силни и Свети Урош Нејаки (2016), књигу Отац Тадеј – духовник нашег времена (2015, 2016, 2024), итд.

Весна Никчевић је била и један од учесника у приређивању „Изабраних д‌јела митрополита Амфилохија (Радовића)“, као језички редактор и приређивач зборника Часни Крст Христов и Косовски завјет и Косово је глава Лазарева (2010), Летописа новог косовског распећа: дневнички и други записи (2011) у две књиге, зборника Са извора воде живе: архипастирске бесједе на библијске теме (1) (2011), Са извора воде живе (2) (2012), Са извора воде живе (3)“ (2017) и Свети Немањићи (2022).