Предсједник Управног одбора ФЦЈК,Проф. др Бобан Батрићевић, упутио је отворено писмо амбасадорима ЕУ, Велике Британије и САД.
Писмо преносимо интегрално:
Пишем Вам дубоко забринут посљедњим гестом Управе полиције Црне Горе која је одлучила процесуирати 35 грађана и грађанки који су у јулу текуће године протестовали због начина на који је додијељена највише црногорско државно признање – Тринаестојулска награда.
Тада је, као што вам је познато, црногорска полиција примијенила прекомјерну силу што је резултирало тиме да је неколико грађана завршило у Ургентном центру, о чему постоји обимна медицинска документација. Међу повријеђенима се тада нашао и декан Факултета за црногорски језик и књижевност, проф. др Александар Радоман, којему је том приликом оштећена рожњача будући да га је док је стајао испред полиције – што се јасно види и на доступним снимцима – полиција двапут прскала бибер спрејом, без икаква основа.
Сада је, заједно с још 34-оро грађана, наш декан процесуиран због наводног ометања полиције у вршењу службене дужности и напада на полицијске службенике.
Такав чин Управе полиције сматрамо огавним и забрињавајућим, будући да на овај начин настоји криминализовати критичаре власти, а да посљедица овог чина може бити додатан удар на слободу ријечи и стање демократије у држави.
Молим вас да се информишете о биографијама људи који ће бити процесуирани – у питању су готово све јавне личности – умјетници, филмски и позорници режисери, глумци, писци, новинари, комуниколози, архитекте, посланици, цивилни и мировни активисти. Међу њима има награђиваних стваралаца, људи чији је рад међународно препознат или појединаца чија се научна и умјетничка дјела изучавају на бројним свјетским универзитетима.
Вјерујем да понекад можете помислити како јавна критика власти од стране тих људи, чијем кругу и сам припадам, некада надилази границе академског дјеловања, али вјерујте ми, притисци власти појединачно на сваког од нас су свакодневни и једино што нам преостаје јесте пружање активног отпора у границама Устава Црне Горе и њених закона. Процрногорски грађани који су изложени политичком и културном притиску, који се на моменте граничи с апартхејдом јер се из државних институција уклањају само зато што припадају црногорској нацији и што не пристају на асимилацију и мијешање страних држава и вјерских институција у питања свог личног идентитета и поимања мултивјерске и мултиетничке Црне Горе, данас немају никакву политичку и системску заштиту. Да би лакше разумјели контекст о којем говорим, довољно је да погледате и анализирате гестове и наративе које у јавном простору, али и политичкој акцији подузимају сљедбеници Андрије Мандића, Алексе Бечића, Цркве Србије (званичан назив за Српску православну цркву који користи Васељенска патријаршија), и дјелова партије Покрет Европа сад. Управо њихово отворено негирање црногорскога идентитета и фаворизовање антицрногорских идеја и идеологија доводе процрногорске грађане у ситуацију да своје ставове све чешће изражавају на протестима. И тога ће бити све више, убијеђен сам, уколико носиоци власти не престану с деградацијом црногорскога идентитета који из пописа у попис показује рањивост и математички показује колико је црногорска нација изложена асимилацији.
Све ово наводим јер говоримо о свеукупној безбједносној ситуацији у држави и регији која је прије 3 деценије запала у ратно стање баш због идентитетских негација и великодржавних пројеката. Као мултиетничка држава Црна Гора не може бити држава фаворизовања само једног националног и само једног вјерског идентитета јер такви поступци дијеле друштво и нарушавају заједнички живот.
У процесу европских интеграција, којима сви заједно тежимо, треба тражити начине и средства која могу помоћи рјешавању поменутих проблема, будући да је питање идентитета једно од основних демократских права. Људи који су протестовали због Тринаестојулске награде нијесу тамо ишли да би се сукобили с полицијом, већ због чињенице да су повријеђена њихова национална оśећања и да су награђени они који негирају црногорску нацију на начин на који су то радили нацисти – примитивно, варварски и вашарски, како је тај модус операнди у прошлом вијеку сликовито описао велики Тхомас Манн. Да не говоримо о томе да се међу награђенима нашао и човјек који је противзаконито награђен за књигу коју ни жири ни публика нијесу имали прилику да виде у томе моменту, што је потврђено и из Националне библиотеке, као кровне установе за књигу у Црној Гори, која је потврдила да нема доказа да је у моменту додјеле награде књига уопште била објављена.
Шеф делегације ЕУ у ЦГ, господин Сатлер, недавно је лансирао врло знаковиту изјаву: да у Црној Гори жели што мање дебата о идентитету. И ту се с њим апсолутно слажем. Ако данас погледамо ко највише потенцира идентитетске распре и чији политички репертоар изазива подјеле, кривца је лако наћи – то су управо радикални дјелови Владе и њихове продужене вјерске и културне организације. Томе заиста треба стати на крај. А ми га не назиремо – једино што видимо јесте да асимилаторне политике из региона, које љубоморно мјеркају црногорску територију и геостратешку позицију, готово отворено оспоравају њене резултате у европским интеграцијама. Једино што видимо јесте да су управо те политике данас узеле силу као једино средство против својих критичара и да ће због тога 35 угледних грађана вјероватно завршити на суду.
Уздам се у вашу помоћ, уздам се у вас као у чуваре европских вриједности које су изградиле озбиљна друштва толеранције и људских права и која данас као свјетионик служе земљама кандидатима за чланство.
Тридесет пет људи који ће бити процесуирани, ми као академска заједница и цивилни активисти, мораћемо да бранимо. На њиховим судбинама се прелама и судбина Црне Горе јер ће крајњи исход показати да ли је наша држава спремна бити дио породице којом управља Брисел или ће остати „свет“ којим управља Београд, у којем се студенти, новинари, професори, режисери, умјетници и цивилни активисти притварају и премлаћују јер су против власти.
Молим вас да овај посљедњи чин Управе полиције узмете за озбиљно и да се у складу са својим позицијама овим случајем позабавите.
