Парастос страдалим’ на Крнову ће се одржати 11 октобра са почетком у 13 h. Организован је превоз аутобусом са поласком у
10 и 30 h испред Храма Васкресења Христовог у Подгорици.
С’обзиром да имамо ограничен број мјеста (24)зато молимо да нам се заинтересовани јаве,најкасније,до четвртка 9. октобра. Превоз на Крново је бесплатан! Контакт телефон, за подробније обавјештење, 068-355-072.
Митрополит Методије и прије двије године служио је помен страдалим припадницима „Гвозденог пука“ Југословенске војске у отаџбини, које су црногорски партизани већином убили без оружја и бацили у вртаче и провалије 25. и 26. августа 1944. године.
Након опијела и помена током којег су прочитана имена само 68 погинулих, чија се имена знају, од око 350 убијених, епископ Матодије је истакао да је Крново мјесто страдања чистих душа.
– Помен смо служили невино пострадалој младости, њиховим чистим душама, које нас данас гледају са неба – навео је владика Методије.
Он је додао да је на Крнову убијен цвијет младости Бјелопавлића, Зете, Љешњана и Подгорице.
– Ово не радимо ради мртвих, него због живих, јер само тако можемо се помирити, јер свако има право на гроб, а извршиоци убистава невине младости на Крнову августа 1944. године одузели су им то право. Никада се нећемо помирити, ако им то право не вратимо – рекао је владика Методије.
Окупљеним на помену на Крнову писмом се обратио српски акдемик Матија Бећковић који је истакао да је Крново крвава планина невино страдале српске младости из Црне Горе.
– Та невјероватна борба на Крнову трајала је свега један дан. Међутим, четнички пораз био је тежак и неповратан какав одавно нисмо доживјели. На бојном пољу је остало више од 350 мртвих и 180 рањених. Партизани су имали само једног погинулог – подсјетио је Бећковић на крваве дане августа 1944. године.
Он је навео да „Гвоздени пук“ није знао да се води борба и да борбе није ни било.
– Из много неразумљивих разлога „Пук“ са око 900 младића упао је у клопку и сви су заробљени. Онда је почело извођење заробљених, невиних младића у групама по 10, 15 и почело велико стријељање – додао је Бећковић.
Он је нагласио да ти омладинци или, како су их звали националисти, нису били нимало криви, практично се нису борили ни са ким, а многи нису имали ни оружје.
– Многи нису ни пушке имали, тако је дошао тај кобни 23. август 1944. када је на Крнову ликвидирана наша најљепша младост – рекао је Бећковић.
У љето 1944. године у Подгорици је Команда Југословенске војске у Отаџбини формирала „Гвоздени пук“. Чинили су га регрути из Љешанске нахије, Бјелопавлића, Зете и околине Подгорице, млађих годишта, који нису имали никаквог борбеног искуства.
Командант пука био је Петар Анђелић, активни поручник војске Краљевине Југославије. Омладинци су требали бити кадар будуће официрске школе Југословенске војске у Отаџбини. Пук је упућен на Крново гдје је требало да буде заштитница Дурмиторској бригади.
