Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ МОЖДА БИЛА БОЉА: Зетска бановина дупло већа од данашње Црне Горе!

Пише: Јован Маркуш
Зетска бановина је по територији била преко два пута већа од Краљевине Црне Горе (30 741 км2 : 14 443 км2), као и према броју становника (787 972 ст : приближно 350 000 ст) и са бољим природним предиспозицијама за економски развој.
Промјеном службеног назива државе Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију она је подијељена 1929. године на девет бановина:
1. Дравска са сједиштем у Љубљани;
2. Савска са сједиштем у Загребу;
3. Врбаска са сједиштем у Бањалуци;
4. Приморска са сједиштем у Сплиту;
5. Дринска са сједиштем у Сарајеву;
6. Зетска са сједиштем на Цетињу;
7. Дунавска са сједиштем у Новом Саду;
8. Моравска са сједиштем у Нишу;
9. Вардарска са сједиштем у Скопљу.
Територија некадашње Краљевине Србије је била подијељена на четири бановине: (Дунавску, Дринску, Моравску и Вардарску) и Управу града Београда. Територију некадашње Краљевине Црне Горе је обухватала Зетска бановина, којој су припојене: Бока Которска са Будвом и Петровцем; Јужна Далмација (Корчула, Мљет, Пељешац) са Дубровником; Источна Херцеговина (Требиње, Столац, Љубиње, Билећа, Гацко, Невесиње, Фоча и Калиновик) са Чапљином; Рашка област (Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Рашка, Студеница и Ивањица) и Митровица са Косова. Зетска бановина је по територији била преко два пута већа од Краљевине Црне Горе (30 741 км2 : 14 443 км2), као и према броју становника (787 972 ст : приближно 350 000 ст) и са бољим природним предиспозицијама за економски развој.
На челу Бановине постављао се Краљевим указом Бан у сагласности са предсједником Министарског савјета. Бан је вршио највишу политичку и управну власт у Бановини. Први бан Зетске бановине је био др Урош Круљ а његов помоћник Милисав Иванишевић. Законом је било успостављено Банско вијеће Зетске бановине. Чланови првог Банског вијећа Зетске бановине су били:
за мјеста:
Беране: Дабетић Милић, пензионер из Берана;
Бијело Поље: Марић Глиго, трговац из Бијелог Поља;
Блато: Куњашић Јоаким, посједник из Блата;
Дубровник: Мићић др. Мића, адвокат и предсједник општине из Дубровника;
Косовска Митровица: Брушлију Радослав, индустријалац из Косовске Митровице;
Котор: Лазаревић др. Филип, љекар из Котора;
Никшић: Мијушковић Лука, трговац из Никшића;
Нови Пазар: Хаџиосманбеговић Мехмедалибег, рентијер из Новог Пазара;
Пећ: Тимотијевић Ристо, трговац из Пећи;
Пљевља: Мекић Ибро, трговац из Пљеваља;
Пријепоље: Куртовић Раде, књижар из Пријепоља;
Подгорица: Шћеповић Нешо, трговац и предсједник општине из Подгорице;
Сјеница: Павићевић Милан, трговац из Сјенице;
Требиње: Тупањанин Ђорђе, трговац из Требиња;
Улцињ: Ресулбеговић Селим, пензионер из Улциња;
Фоча: Хасић Салих, посједник из Фоче;
Херцег Нови: Јанковић Шпиро, велепосједник из Херцег Новог;
Цетиње: Милошевић Томо, предсједник општине на Цетињу.
за срезове:
андријевички: Лабан Рајо, пензионер из Полимља;
барски: Марић Васо, индустријалац из Бара;
билећки: Попара Јефто, трговац из Билеће,
берански: Кастратовић Симо, професор из Берана;
бјелопољски: Поповић Јоксим, тежак из Оброва;
гатачки: Јакшић Новак, тежак из Корита;
даниловградски: Радовић др Сава, адвокат из Мартинића;
дежевски: Нићифоровић Спасоје, тежак из Постења;
дубровачки: Драговић Иван, посједник из Мочића;
источки: Вулић Радован, предсједник општине из Истока;
колашински: Тошковић Јанко, учитељ из Колашина;
косовско-митровички: Петровић Рафајло, тежак из Јошевика;
корчулански: Цвилићевић др Балдо, љекар из Лумбарде;
которски: Ђунио Рудолф, посједник из Котора;
љубински: Гавриловић Сава, тежак из Седлара;
милешевски: Глушчевић Милосав. тежак из Кам. Горе;
моравички: Спасовић Вукашин, трговац и предсједник општине из Ивањице;
невесињски: Лажетић Михо, трговац из Невесиња;
никшићки: Сочица Мујо, пензионер из Никшића;
ново-варошки: Поповић Војо, земљорадник из Буковика;
пећки: Манојловић Манојло, тежак из Гораждевца;
пљеваљски: Тањевић Јеврем, предсједник општине из Бабовца;
подгорички: Ивановић Милош, окружни начелник у пензији са Медуна;
прибојски: Стевановић Доброслав, трговац из Прибоја;
сјенички: Попадић Сретко, предсједник општине Буђева;
столачки: Вујановић Грга, предсједник општине из Бурмаза;
студенички: Шарковић Тихомир, трговац из Рашке;
требињски: Даниловић Сава, свештеник из Зубаца;
фочански: Хаџи-Вуковић Владо, индустријалац из Фоче;
цетињски: Мрваљевић Периша, учитељ из Велестова;
шавнички: Радовић Јово, свештеник из Црквице;
штавнички: Пантовић Никодим, предсједник општине из Мојстира.
Простор:
Зетска бановина обухвата 30 741 квадратни километар.
Становништво:
По попису од 1921. године у Зетској бановини има свега становништва 782 972 и то: православних 450 691, римокатолика 109 469, гркокатолика 93, евангелика 154, муслимана 221 686, Јевреја 508, разних вјероисповијести 368, без конфесије 3.
Градови – вароши :
Цетиње (сједиште бановине), Андријевица, Бар, Улцињ, Беране, Билећа, Бијело Поље, Будва, Котор, Пераст, Рисан, Херцег Нови, Автовац, Данилов Град, Нови Пазар, Дубровник, Колашин, Блато, Корчула, Косовска Митровица, Подгорица, Пријепоље, Невесиње, Никшић, Нова Варош, Пећ, Пљевља, Прибој, Сјеница, Столац, Требиње, Фоча, Ријека Црнојевића.
Варошице:
Гусиње, Лијева Ријека, Плав, Мркојевићи, Спич, Рожај, Шаховићи, Доброта, Доња Ластва, Муо, Прчањ, Доњи Столив, Тиват, Спуж, Вела Лука, Велимље, Грахово, Тузи, Чапљина, Рашка, Његуши, Шавник и Жабљак.
Срезови:
У Зетској бановини имају 32 среза (и 6 среских испостава). Доносимо по инспекторатима називе срезова са мјестима њихових сједишта:
Цетињски на Цетињу,
Барски у Ст. Бару (среска испостава у Улцињу),
Бококоторски у Котору (среска испостава у Херцег-Новом),
Даниловградски на Даниловом Граду,
Колашински у Колашину,
Никшићки у Никшићу,
Подгорички у Подгорици,
Шавнички у Шавнику.
Окружни инспекторат у Бијелом Пољу:
Андријевички на Андријевици (среска испостава у Плаву),
Берански у Беранима (среска испостава у Рожају),
Бјелопољски у Бијелом Пољу,
Милешевски у Пријепољу,
Нововарошки у Новој Вароши,
Пљеваљски у Пљевљима,
Прибојски у Прибоју,
Сјенички у Сјеници,
Фочански у Фочи (среска испостава у Калиновику).
Окружни инспекторат у Дубровнику:
Билећки у Билећи,
Гатачки у Гацку,
Дубровачки у Дубровнику,
Корчулански у Корчули,
Љубињски у Љубињу,
Невесињски у Невесињу,
Столачки у Стоцу (среска испостава у Чапљини),
Требињски у Требињу.
Окружни инспекторат у Кос. Митровици:
Дежевски у Новом Пазару,
Источки у Истоку,
Митровички у Кос. Митровици,
Моравички у Ивањици,
Пећки у Пећи,
Студенички у Рашкој,
Штавички у Тутину.
Општине:
у Зетској бановини има свега 305 општина, које су по срезовима подијељене овако:
Андријевички 11
Барски 13
Берански 13
Билећки 5
Бјелопољски 11
Бококоторски 15
Гатачки 3
Даниловградски 10
Дежевски 12
Дубровачки 8
Источки 5
Колашински 8
Корчулански 7
Косовскомитровички 9
Љубињски 4
Милешевски 10
Моравички 14
Невесињски 6
Никшићки 11
Нововарошки 7
Пећки 8
Пљеваљски 12
Подгорички 16
Прибојски 5
Сјенички 12
Столачки 6
Студенички 17
Требињски 8
Фочански 12
Цетињски 11
Шавнички 8
Штавички 8.
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

НАКОН ВАШИНГТОНА: Четнички филм “Хероји Халијарда” вечерас се приказује у Москви!

МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ СЛУЖИО ПОМЕН ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА: Срби страдали у логорима су свете жртве!

“ПОБЈЕДА” У ДПС СЈАЈУ: Претпосљедни дани бившег режима или од Мила преко Кенане до Хутера!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

JEVTO-ERAKOVIC-1000x555

ЈЕВТО ПУЦА ИЗ СВИХ ХАУБИЦА И ЗОВЕ БРИСЕЛ: Андрија и Милан на вјежби са бојевом муницијом, НАТО да интервенише!

ко2

КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКИХ НАЦИОНАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ПОДГОРИЦИ: Подршка Србији и Српској за очување јединства српскога народа!

Milos-Nikolic-DPS

ШТО ГА БРАНИ, КАДА ГА НЕ ОДБРАНИ, МИЛОШ НИКОЛИЋ КУКА: Свете нам се, прогоне, а ми невини, наше пријаве нико не зарезује!

Скадар - древна тврђава Розафа

ЗАПИС, ТИХОМИР БУРЗАНОВИЋ: Скадар – вјечни српски град!

иван1

ИВАН ВУКОВИЋ У ЕКСТАЗИ: Сања Путина, Вучића и Мандића!