Професор на Криминалистичко-безбједносном факултету у Београду Божидар Оташевић, гостујући у емисији “Разговори са Младеном Стојивићем”, казао је да је прегледана огромна архивска грађа из Србије и Црне Горе и додао је да су одучии да расвијетле догађаје у андријевачком срезу од 1941 до 1945. године. У емисији је представљена књига “Прећутани злочини – муслиманска милиција у андријевачком срезу”.
Оташевић је истакао да су злочини били континуирани, те додао да чим се формирала власт тамо је забрањено југословенско држављанство, укинут је језик и ћирилица, формирали су школе на албанском, протјеривани су Срби, а имања су им одузимана, док су Срби умирали.
–После Тринаестојулског устанка интензитет злочина био велики, а свакодневно су се дешавала убиства у плавско-гусињском крају, посебно у Велици. Око 150 православаца је на најбруталнији начин убијено током пар мјесеци након Тринаестојуског устанка. То су све били цивили који нису ни једној групацји припадали. Формиран је и логор у Плаву, нагласио је он.
Како је напоменуо, циљ Италије је био стварање Велике Албаније и циљ јој је био да се ови дјелови припоје Албанији.
Он је навео да је овај догађај табу тема због братства и јединства које је било доминантно у новијој историји.
-Ми смо се трудили да у зборнику будемо умјерени и избалансирани, а препустили смо читаоцима да донесу закључке, додао је он.
Како је додао, током андријевичка операције њемачке снаге су у једном моменту доживјеле пораз
–Пеко Дапчевић је добио од Тита нередбу да се повуче јер је Коча Поповић у јужној Србији дошао у неизвјесну ситуацију. Ја мислим да се партизанске јединице тада нису смјене повући и знали су какве злочине трпи становништво у андријевичком срезу. Када су се повукли, мјештани су препуштени били СС девизијама на милост и немилост. Она су уништена и никакве шансе није било да се извуку, нагласио је он.
Оташевић је навео да се није причало о тим грешкама.
–Постојала је намјера да се о овим злочинима ћути, нагласио је он.
Нагласио је и да је Њемачка тражила оправдање за пораз, те додао да су они тражил да се село Велика уништи.
Великоалбанска идеја. како је додао, присутна је од призренске лиге.
Професорица на Криминналистичко-полицијском факултету Ивана Крстић Мистриџеловић навела је да злочини нису учињени само у селу Велици већ су били континуирани и масовни, те да су почињени под велом окупацине власти од стране муслиманске милиције.
Она је навела да се у последње вријеме врло често користи термин геноцид, по правној дефиницији је потребна намјера физичког истребљења становништва, док како је додала, етничко чишћење значи исељавање становништва.
–Овдје треба бити обазрив, у томе шта је намјера. Остављамо ово питање на тумачење правницима, зависи од историјског контекста. Ако би се посматрала генеза међувјерских и међуетничких односа на овим просторима, онда има елемената геноцида, додала је она.
Подједнако је, како је додала, заинтересована за наставак истраживања које је професор Оташевић покренуо.
–Дубоко смо зашли у тему о којој смо објавили овај први зборник, навела је она.
Филип Вучетић из Историјског института Универзитета Црне Горе казао је да су покренули иницијативу да се формира група која би истраживала шта се заиста десило у Велици 1944. колико је било жртава и ко је у томе учествовао.
-То је остало мртво слово на папиру. Остало је на иницијативи, даље од тога се није ишло. Нисмо добили одговор, а њихов пријем није баш за причу, нагласио је он.
Покољ у Велици је, како је додао, врх леденог бријега у Другом свјетском рату.
–У андријевиком срезу се злочини од почетка рата до ’45. се дешавају у континутитету. Сматрам да смо овим зборником демантовали тезу да се злочини у Црној Гори дешавају прије Тринаестојулског устанка. Злочини се у континуитету дешавају од 41. до 43, па се настављају и након капитулације Италије, казао је Вучетић.
Он је навео да је утицај великих сила на Балкану присутан од давнина.
извор: адриа
