Пише: Иван Милошевић
У брдима изнад Камника, у Камничкој Бистрици, јуче је, поред јаме која чува 6000 сјени сурово побијених четника од комунистичке руке, служена литургија и одржан парастос. Пар стотине јужније црногорски Титови пионири на Тјентишту славили су годишњицу битке на Сутјесци. Два догађаја у истом дану као кредом на табли истакли су сву трагедију како прошле, тако и ове садашње, Црне Горе. Распета између Тјентишта и словеначких стратишта, Црна Гора окајава и даље своје гријехе и умјесто да их прашта, само их наслаже у још дубље и дубље слојеве неслоге, мржње и братске заваде.
Нијесу та два догађаја исти по значењу и порукама. Док се у Камничкој Бистрици јуче позивало на братско помирење, стискање братске руке и опроштај, али не и заборав, братског злочина, на Тјентишту ништа ново. Титови новопионири у поодмаклим годинама изрецитовали су заклетву Титу и између редова поручили да четник није брат, да је и даље издајник и вељеиздајник! До деветог кољена!
Понор безнађа и уклете земље је између те двије поруке! И тај понор није обичан понор, који гута своје жртве и прекрива велом заборава, напротив, тај понор као да сваке године из себе избацује неокомунисте који још увијек ратују са четницима и жедни су њихове крви. Насупрот њима у Камничкој Бистрици и тамошњим јамама огледају се између себе, али и у онима који су јуче били на литургији и парастосу, обезглављена тијела једне безгробне војске која и даље плаче над својом судбином, али не тражи освету, само земаљски траг и запис да је постојала, била и дала главу за своје идеале!
На Тјентишту је сијала петокрака, у Камничкој Бистрици крст. Два симбола завађене браће. Петокрака би да и даље пребројава издајнике, крст би да прашта и мири, али изгледа да нема кога. Понор мржње и даље једе своју дјецу и самоуништава све оне који још увијек воде братоубилачки рат, данас другим средствима!
Ливаде око јама црногорских четника у Камничкој Бистрици јуче су биле пуне росе. Учинило ми се да су то сузе наших побијених предака које и даље лију и сливају се низ брда Камничког краја и уливају у Бистрицу, ваљда да се преко ње докотрљају до својих потомака у Црној Гори и опомену их да не забораве њихову жртву и невино просуту крв. Током литургије изнад јама црногорских четника јуче је кругове летио један орао. Које ли је он знамење, уколико је роса суза црногорских четника и наших предака?
Из Подгорице у Камничку Бистрицу довукао се један аутобус са 40-потомака безгробне војске. Након 14 сати преласка Хрватске и пола Словеније, застао је у Камничкој Бистрици, отворио врата и око јама поређао више десетина Срба и суочио их са прецима. Плакали су и они, као утјеху палили су свијећу, изнад крста изговарали током парастоса на хиљаде невино побијених имена и питали се има ли се смисла уопште враћати или се овдје открива њихов животни смисао и обнавља њихова негдје загубљена воља за животом!
Изнад росе и испод усамљеног орла јуче су слово праштања прочитали еписког забребачко-љубљански, Кирило, али и свештеник Предраг Шћепановић. Росу и орла узнемирио је на кратко и Срђа Трифковић из Америке, али и представници локалне власти у Камнику, као и представници републичке власти и Католичке цркве.
Обећано је да ће се наредне године, када је 80 година од страдања несрећног четничко-народног збјега, поново људи окупити око јама Камничке Бистрице. Речено је да ће доћи више људи, да ћу ту бити и митрополит Јоаникије, а можда и неко из актуелне власти. Нијесам сигуран да ће сви бити на броју у Камничкој Бистрици за годину, али сам сигуран да ће оне који дођу дочекати роса и усамљени камнички орао!
Јуче је истакнуто да се накадашњи Зли пут претворио у Благословени пут. И то са правом, јер са Богом у срци прије осам деценија у словеначка брда упутио се четничкои-народни збјег у нади да ће доћи до спаса, а у наше вријеме и њихови потомци са вјером у срцу долазе да обиђу камничке јаме, запале свијећу и спасу своју, али и душу својих предака!
