Према најновијим подацима из Статистичког годишњака „Миграција и интеграција“, који су објавили Статистик Аустриа и Аустријски интеграциони фонд (ÖИФ), у Аустрији данас живи више од 2,5 милиона људи са мигрантским пореклом, што чини 27,8% укупног становништва. У последњих 10 година број становника страног порекла порастао је за више од трећине, што потврђује да Аустрија остаје једно од главних одредишта миграција у Европи.
Међу најбројнијим заједницама и даље предњаче грађани из Турске, а затим следе они из Сирије, Авганистана и Ирака – земаља у којима су сукоби, нестабилност и економске тешкоће у последњој деценији подстакли велики број људи да потраже сигурност и боље услове живота у Европи. Значајан број досељеника долази и из држава Западног Балкана, међу којима су Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија.
Највећи удео страног становништва бележи Беч, где је више од 40% становника рођено ван Аустрије. У главном граду нарочито су видљиве заједнице из Турске и арапских земаља, које су временом донеле и низ изазова у погледу друштвене укључености одбијајући интеграције.
Подаци показују и промене у структури запошљавања – стопа запослености међу мигрантима из земаља Блиског Истока износи око 44%, док је код жена из Сирије, Авганистана и Ирака једва 24%, што указује на изазове у процесу интеграције, и прихватање европске вредности.
У аустријским школама све је више деце којој немачки није матерњи језик, данас их је више од четвртине. Посебно међу породицама са Блиског истока примећују се изазови у учењу и интеграцији, што према стручњацима све више утиче на квалитет наставе и друштвену повезаност младих.
Хоће ли Аустрији бити потребан пример попут Уједињеног Краљевства, где су мигранти део политичког врха, да би се преиспитала стварна интеграција? Док су досељеници са Балкана показали радност и прилагодљивост, новији таласи са Блиског истока доносе изазове који све јасније показују да границе европског модела мултикултуралности ипак не раде.
извор: српски угао
