Пише: Иван Милошевић
Нема тог стручњака, посебно из редова бивше власти и њених медија, који није констатовао да се нова влада неће тако лако формирати. Кажу, превише је разнородних странака, идеологија, интереса, па ће све то тешко бити у једном кошу. Медитирају и прижељкују велике невоље новој влади о којој још нијесу почели ни разговори. У једну руку су и у праву, јер истина је да у коалицијама које имају већину постоје потпуно различите идеологије, интереси и погледи на то како треба да изгледа Црна Гора. Истина је и да није лако све то ускладити и угурати у један воз чији ће машиновођа покренути композицију у жељеном правцу. Истина је да се до нове владе неће доћи лако, али свакако да ће се она формирати, јер је свакоме јасно да се оваква прилика за смјену једног комунистичког и ретрогадног система не смије пропустити. У томе се налази и главни аргумент за нову владу, јер она мора да почне један процес (раскид са комунизмом) који у Црној Гори касни најмање 20 година! И то кашњење је разлог више да се састави нова влада и да се ДПС-овцима у власти коначно виде леђа.
Када они почну да пакују кофере из својих кабинета биће то знак да је демонтажа овог система почела. А та демонтажа свима ће у Црној Гори донијети нешто добро, а посебно обичним грађанима који ће схватити да нијесу више политички објекти, него субјекти и да својим трудом могу нешто да промијене. Ваљда ће то доћи и до свијести овим медијским ДПС јунацима који ових дана људе плаше четницима, теократијом и повратком у средњи вијек. Само податак да грађани убудуће преко избора могу контролисати и смјењивати власт је окрепљујући за сваког здраворазумског човјека, што је велика ствар и велики подстрек да нови људи саставе нову владу која ће се и понашати у складу са тим новоосвојеним политичким вриједностима!
Да се вратим новој влади. Она ће бити састављена тако брзо или споро колико до нове већине брзо или споро допре та основна вриједност протеклих избора, а то су слобода грађана и пораз једне тоталитаристичке и неокомунистичке странке. Таман колико су енергије уочи избора тадашњи опозициони лидери уложили у одлуку да се не свађају, таман толико им треба и енергије да саставе нову владу и тако свима нама омогуће да кренемо у неки бољи свијет гдје неће све бити подређено вољи једног човјека и вољи његових најближих сарадника. Нико у тој влади неће добити онолико колико мисли да му припада, али то и јесте политичка игра да се долази до оног што се може, а да се не тражи оно што се не може добити.
Уколико не желимо да затварамо очи преговори око нове владе водиће се већином око српског учешћа у власти. Неоспорно је да без српског бунта до смјене власти у Црној Гори не би ни дошло, па су поптуно оправдани захтјеви српских странака да у новој власти имају одлучујућу улогу. Срби и њени политички представници су и заслужили да коначно искоче из те фрустрирајуће реметилачке позиције у коју их је угурао ДПС и излаз из те шизофрене ситуације је љековит за све који се Србима осјећају. Међутим, има и оних других, са којима треба преговарати, који и даље на Србе гледају као на неке мутикаше од којих се ништа добро не може направити у Црној Гори. Нажалост, такви су тренутно тас на ваги нове већине, па се понашају као да су освојили 40, а не четири мандата. Ипак, Срби треба да буду стрпљиви, да инсистирају на својим захтјевима, али и да знају да не могу добити оно што сматрају да им припада. И баш ће се ту водити главна битка за формирање нове владе. Срби ће, иако су побиједили на овим изборима, морати да ту побједу подијеле са другима, па и са онима који и даље, захваљујући ДПС пропаганди и испирању сивих ћелија, подозриво гледају на Србе. У нашем случају то значи да ће прије него други баш Срби морати да попусте. Међутим, то треба да ураде тако да им то не штети, а да осталима покажу да су прошла времена када су Срби били лоши момци и криви за све и свашта.
Срби и њихови политички представници треба да схвате да је најважније ДПС-у видјети леђа, али да се систем не може промијенити преко ноћи. Требаће за то још бар пар избора, па да се сва ДПС-овска системска корупција, непотизам и примитивни капитализам и богаћење најгорих и најнеспособнијих, пошаљу у трајну прошлост. Због тога је Србима потребно стрпљење, јер најважнија битка је добијена, али потребно је побиједити у још низ мањих битака, како би бивша власт била коначно поражена. Стога, Срби полако, али сигурно, стрпљиво, али одлучно, јер вријеме ради за нас. Казаљке ДПС-а се већ одавно окрећу уназад, наше иду тамо гдје треба!
