Насловна Почетна Истраживања (3): Четнике напали партизани и усташе, преговори са Дрљевићем!

Истраживања (3): Четнике напали партизани и усташе, преговори са Дрљевићем!

Пише: Милош Војиновић (предједник НВО „Друштво за утврђивање злочина у Другом свјетском рату)

У новоформиране дивизије са помоћним јединицама сврстано је 8300 бораца. У Рудо тога дана нијесу биле стигле четничке снаге из Васојевића (оне су се преко Рашке кретале ка Босни) као ни дијелови Милешевског корпуса (Пљеваљска бригада) који су се касније прикључили главнини четничких снага из Црне Горе. Нема сумње да је укупни број бораца који су се нашли у Босни, а били су из Црне Горе, био већи од 10000, што је са избјеглим народом чинило око 15000 лица. У марту 1945. године црногорским четницима придружио се Херцеговачки корпус који је бројао око 1200 бораца као и дијелови србијанских четничких јединица чија бројност није утврђена.
Поред горе поменутих јединица, од самих избјеглица формиране су групе за заштиту болница и избјегличких колона. Тачан број ненаоружаних избјеглица нико није могао да установи. Избјегли народ формиран је у јединице по припадности срезу. Свака јединица имала је свога команданта избјеглица, који се звао срески командант. За главног команданта избјеглица иманован је капетан Поповић. Доласком у Соколовиће, овом одреду пришло око 800 бораца и око 200 избјеглица. У овој групи налазили су се син и жена команданта Павла Ђуришића, који су из Санџака прешли са србијанским одредима до Рогатице. У Соколовићима именован је нови командант свих избјеглица, капетан Светозар Добрашиновић. Одред избјегличког народа повећавао се и оспипао, тако да нико није могао утврдити тачан број у њему.

За обезбеђење Покрајинског комитета са свештенством и митрополитом црногорским Јоаникијем био је одређен нарочити одред бораца, а за старање о њиховом смјештају именован је Марко Попивода. Бројно стање ове групе било је више од 250 особа.
Обзиром да нема прецизних архивских података о губицима, на основу писаних извора и свједочења учесника може се претпоставити да је услед погибије, смрзавања, тифуса и других болести на путу до Словеније смртно стардало око 2500 лица са простора Црне Горе.

Око 8. марта 1945. године, пристигле су и четничке снаге из Херцеговине под командом Петра Баћевића који је прихватио предлог о кретању према Словенији као једину могућност. На пут према Словенији са јединицама Павла Ђуришића, одлучили су да пођу командант Млавског корпуса, капетан Јагош Живковић, командант Рудничког корпуса, капетан Драгомир Топаловић – Гага и командант Првог косовског корпуса мајор Блажо Брајовић. Снаге Павла Ђуришића кренуле су 16. марта 1945. године ка ријеци Укрини, према утврђеном плану даље у правцу Бихаћа и према Словенији. Павле се надао да би снаге Љотића и Ђујића тамо негдје могле их прихватити. На путу одступања короз село Жеравац, 26. марта, Павле Ђуришић се састао са ђенералом Дамјановићем, пуковником Љубом Јовановићем – Патком и потпуковником Синишом Оцокољићем – Пазарцом, који су кренули за Словенију. Ђенерал Дамјановић је упознао Ђуришића о свом постављењу за команданта свих обједињених националних снага, које су већ у Словенији.

У међувремену пуковник Остојић послао је курире босанским четничким командантима, Вранешавићу, Томашевићу и другима, и заказао им састанак за 2-3. април, у селу Разбоју на Лијевчу Пољу. Тридесетог марта четничке снаге стигле су у варошицу Србац, на ушћу ријеке Врбаса у Саву. У току наредна два дана све четничке снаге пребачене су на другу обалу ријеке Врбас, гдје су на предлог Остојаћа по доласуку курира Вранешевића и Тешановића остале да сачекају њихове снаге, које би могле стићи тек 5. и 6. априла. Чекањем четничких снага из Босне изгубило се драгоцјено вријеме да се домогну планине Козаре.

Да би се лакше кретао ка Словенији, Ђуришић је ступио у контакт са црногорским сепаратистом Секулом Дрљевићем. Овлашћени представници Павла Ђуришића формално су прихватили врховну команду Скуче Дрљевића, а овај је код усташких власти издејтвовао да преузму на лијечење рањенике и болеснике и слободан пролаз одређеним правцем преко Хрватске. Ђуришић није у цјелости поштовао закључени споразум па је Дрљевић затражио од Павелића да предузме мјере кажњавања.
Усташке снаге су зором 4. априла пребациле своје борбене јединице из Славоније и Бања Луке и извршиле напад на четнике. Напаили су 29 пук код села Разбоја. Усташе су се са тенковима пробиле бочно поред Херцеговачког пука и заробиле капетана Симу Мијушковића са 80 Никшићана. Херцеговачком 29. пуку је у помоћ прискочио 7. пук који је разбио усташке снаге и натјерао их у бјекство. Павле је хитно сазвао све команданте. На предлог пуковника Балетића ваљало је успоставити конатакт са усташама и покушати путем преговора обуставити даљи оружани сукоб. За преговараче су одређени Балетић и потпуковници Божо Јоксимовић и Павле Новаковић. Преговори који су вођени неколико сати нијесу дали резултате. Већ у сами сумрак од Шибићевог Хана почела је пушчана ватра која је подржана јаком артиљеријском ватром преко Саве. Истурени одреди примијетили су да су сви бункери на друму Бања Лука – Босанска Градишка били посједнути јачим усташким снагама. Ђуришић се у насталој ситуацији одлучио за пробој према планини Козари. Главни удар четничког напада било је код села Шибића Хан из разлога што се једино тим путем могла пребацити болница. Са закашњењем од три и по сата кренуло се у напад. Каснило се из разлога да се искупи болница и избјеглице и док се прикупе јединице. Дуж цијелог друма, на који су нападале четничке снаге развила се жестока борба. Користећи бункере и одличне заклоне, усташе су пружиле огорчен отпор. Са свитањем Ђуришић је одлучио да прекине напад и наредио повлачење, јер се није смјело чекати на отвореном пољу даљи напад усташких снага. Јаче усташке снаге кретале су се од Бања Луке ка селу Сређани. Наређено је да се све расположиве снаге окрену према Бања Луци. Са положаја код Александровца повучен је 4. пук и тако на брзину успотављен фронт према усташама.

У поподневним сатима 5. априла 1945. године, партизанске снаге напале су 29. пук ЈВуО, на падинама Козаре. У напад су се укључиле и усташеке снаге тако да се 29. пук нашао у критичној ситуацији. Тек под заштитом мрака остатак пука се вратио скоро преполовљен. У борби је погинуо и командант пука Милорад Поповић. У врло тешкој ситуацији Павле Ђуришић је планирао нови пробој ка Козари. Напад је требао да услиједи у 11. часова увече. Штаб је пребацио у село Разбој. Јединице су већ биле на положајима. Избјегличке и болничке колоне уредно формиране. Сат прије одлучујућег напада Први пук Прве дивизје, заједно са командантом, ставио се под команду Секуле Дрљевићу. Ово издајство у четничким редовима пољуљало је цио план, тако да се од поновног продора одустало. У новонасталој ситуацији, Павле Ђуришић је у договору са Покрајинским комитетом одлучио да одабере једну јачу групу бораца да се са њом пробије преко Грмеча и даље према Бихаћу и Словенији. Овластио је Комитет да настави преговоре са Дрљевићем и прихвати све његове услове.

Маневар Павла Ђуришића будно су пратили усташе и Секула Дрљевић па су 17. априла упутили преговараче у Штаб Павла Ђуришића. Преговарчи су били усташки генерал Метикош и Секулин министар Душан Кривокапић. Са преговарачима су разговарали Павле Ђуришић, Петар Баћевић и Бећир Томовић. Метикош је изјавио да је добио наређење и овлаштење из Загреба, да ће свим јединицама, као и оним ранијим, бити загарантован прелаз преко хрватске територије. Као противуслугу, Метикош је захтијевао да му Ђуришић, Васић и Остојић свечано обећају да ће настојати да остале националне снаге, које су сада у Словенији, неће оматати хрватско повлачење. Уколико би се дошло у контакт са западним Савезницима, ова тројица би требали да узму у заштиту како избјегли хрватски народ, тако и избјегле хрватске војне формације.

Преговори су настаљени у Бања Луци 21. априла у Горњем Шехеру гдје се састао Павле Ђуришић и Бећир Томовић са Секулиним представницима Душаном Кривокапићем и Бранком Дрљевићем (синовац Секулин). Уз гаранције и вјеровања у искреност намјера Секуле Дрљевића и усташа, Павле је одлучио да прихвати све услове усташа и Секуле Дрљевића. Послао је Петра Баћевића код усташког генерала Метикоша у Бања Луку да му саопшти да су прихватили услове. Један од разлога брзог и безусловног прихватања услова Секуле Дрљевића су све јачи напади партизанских снага које су затвориле глевне комуникације четичког пробоја према Словенији.

Извор: Из писма поменуте НВО словеначкој Комисији за попис скиривених гробаља

Најновији чланци

Владан Раичевић (ДФ): Дритан неће пасти!

Мислим да Влада 19. августа ипак неће изгубити повјерење. Један од највећих разлога за то је што извршну власт провјерава тренутно највећи губитник на...

Јуриш неопартизана из „Вијести“, „Побједе“, „ЦДМ“а: Пуцате, а рат одавно завршен или братска небратска хајка на четнике и цркву!

Пише: Иван Милошевић Јуче "Побједа", данас "Вијести" и "ЦДМ". Кажу - нон пасаран, ђаво ће проћи, али четници неће! Тема - скуп у Горњем Заостру,...

Управа полиције: Реговали након три минута, испалили око 20 метака!

Управа полиције поново се огласила поводом трагичног догађаја на Цеињу. Тврде да су на лицу мјеста били за три минута, да овим хитиним активностима...

Када предсједнику пишу: Телегрaм non grata!

На адресу кабинета Предсједника Црне Горе данас је достављено писмо предсједника Републике Србије Александра Вучића упућено предсједнику Ђукановићу поводом несреће на Цетињу у којој...

Херцег Нови: Патријарх Порфирије у манастиру Савина!

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено је присуствовао јуче, на празник Светих Макавеја Светој Литургији у манастиру Савина. Светом Литургијом началствовао је игуман манастира...