Тврђава Горажда била је једна од најмодернијих свог времена. Данас због небриге, незнања и алавости умјесто да као таква завриједи више пажње општинских и државних институција служи као – мајдан обрађеног камена.
Изгледа да је чека неславан крај као и многе друге вриједне културно историјске локације у Црној Гори – да остане препуштена сама себи и алавим људима да јој убрзају крај, пише Портал Аналитика.
Тврђава Горажда је тврђава коју је направила Аустроугарска, а налази се у близини Котора. Са још неколико утврђења, била је главна војна база Аустроугарске на јужном Јадрану. Садашња тврђава је изграђена између 1884–86. и замијенила је ранију структуру на истом мјесту.
Била је то једна од првих нових тврђава око Боке Которске која је изграђена као дио аустроугарског програма побољшања одбране овог подручја крајем 19. вијека. Двије осматрачнице постављене су 1906/07. године.
Како се може прочитати, иако су 1910. године били активни планови да се тврђава обнови и уграде двије нове хаубице и митраљеске и осматрачке куполе, избијање Првог свјетског рата то је спријечило.
Након изградње, Горажда је била најмодернија тврђава тог времена. Њени неимари користили су за то доба најновије технологије војне архитектуре и инжењеринга због чега би требало да има изузетну културно историјску вриједност, да је среће, за комплетно градитељско насљеђе у Црној Гори. Али, по добром старом обичају, овај неимарски архитектонски бисер није ни туристички ни другачије валоризован и за многе је непознат културно историјски споменик.
Састоји се од јако ојачане камене и бетонске конструкције која се налази у јарку, са капонирима на угловима за одбрану из непосредне близине. Њен симетричан распоред, са два крила спојена кружном конструкцијом, неуобичајен је за овај тип планинског утврђења. Тврђава доминира висовима изнад Котора.
До улаза у двоспратну тврђаву долази се закривљеном стазом која пролази између два потпорна зида и прелази преко моста који води преко рова. Изнад главног улаза, још увијек је на лицу мјеста видљив натпис Тхурмфорт Горазда. Просторије касарне налазиле су се на доњем нивоу, а на горњем казамати до којих се долази преко два спирална степеништа.
Двије осматрачке куполе смјештене су на крову, изнад пјешадијских положаја који су конструисани да појачају одбрану тврђаве из близине. Џиновска ротирајућа купола њемачке производње Грусон од 100 тона, у којој је некада било главно наоружање, налазило се изнад централног дијела тврђаве.
Купола је посљедњи преостали примјер те врсте и била је ручно покретана, а за ротацију је коришћена ручица коју су покретала два човека.
Након рата преузела га је војска и наставила да га користи као војно складиште све до раних деведесетих година 20. вијека.
Данас је тврђава напуштена и доступна је јавности. Ипак, њена приступачност и недостатак заштите од стране државних и општинских органа оставили су је на милост и немилост лоповима, који су однијели многе вриједне унутрашње елементе тврђаве, а данас су прешли и на камен од којег је саграђена.
Како се може прочитати, алави неимари успјели су чак и да огромна жељезна врата од 300 килограма, одвале и однесу. Лопови су однијели чак и цјевоводе, дјелове пушкарница, понешени су лифтови за муницију, метално степениште, металне решетке и капци са прозора.
Након што су очерупали жељезни дио тврђаве, почело се са черупањем фино клесаних камених блокова.
То што се овим чини ненадокнадива штета дијелу културне баштине и градитељског насљеђа Црне Горе надлежне општинске и државне институције изгледа не интересује. Тврђава Горажда се разноси неометано а да нико од надлежних нити реагује нити покушава да спријечи њено уништење.
Мада, гледајући нове обичаје, изгледа да није по калкулатору заштите културне баштине, којег очигледно нема, па сходно томе надлежне институције немају ни о чему бринути нити реаговати. Ко ће га знати, можда једног дана ако се појави и таква врста калкулатора надлежни почну да брину и о овим проблемима.
Прије неколико година реаговали су и представници „Аустријског друштва за проучавање и заштиту фортификација“ (ОеГФ) из Беча који су остали разочарани стањем у којем се налазе аустроугарске фортификације и небригом наше државе да покуша заштитити тај сегмент наше и европске културне баштине. Њихове реакције нису пуно промијениле. Небрига се очигледно наставља.
Али, и поред све небриге, тврђава Горажда и данас плијени и монументалношћу и естетиком. Ово фортификационо здање иако у поодмаклој фази черупања и данас изазива дивљење због стручности њених неимара и јединствене усклађености са природним окружењем.
извор: порталаналитика
