Пише: Димитрије Поповић
Јуче је придодата још једна жртва кобног броја тринаест црног биланса цетињске трагедије. На самом почетку нове године свјетска је јавност била згрожена овим догађајем. који би био окарактерисан као претјеривање у неком сценарију криминалистичког или хорор филма. Црногорску Пријестоницу која се перципира као град слободе окупирало је зло које је безбрижну егзистенцију грађана претворило у живљење парадигме страха. Пуно је с правом, било реакција и бит ће их .
Било је и порука које су слале умирујуће тонове. У обраћању јавности црногорско приморски митрополит Јоаникије је позвао ,, православне хришћане и људе добре воље да узнесу своје молитве Богу за покој душама преминулих , за повратак нарушеног мира на Цетињу и за оздрављење рањених у поменутој трагедији“. Кључе су двије ријечи у овој митрополитовој поруци, ,, нарушени мир“. Тренутно га нарушава учинак једног убице. Цетиње је још и данас трауматизовано недавним масакром у Медовини.
Они који требају осигуравати и бринути се о свјетовном миру, јавном реду , заказали су у првом масакру. Након тога изостале су неопходне мјере превенције. Догодио се други масакр. Ријечи митрополита да се поврати нарушени мир имплицира питање ко је нарушио мир на Цетињу? Годинама се поткопава мир у Пијестоници. Провокације о рушењу маузолеја на Ловћену и постављању капеле, хеликоптерско устоличење митрополита а изнад свега негирање црногорске цркве и нације. Све то нарушава мир. Мир се не успоставља насилно .
Треба се уважити и друга страна. Гдје су ту хришћански свјетоназори и науковање јеванђеља? Молитва припада сфери оностраног а стварности коју живимо пријеко је потребна ефикасност свјетовних институција. Зато су захтјеви студената легитимни. Они који се куну у Његоша требају га пажљивије читати. Зло је како пише владика црногорски ,, адско наследије “ које ,, човјека ниже скота ставља“.
извор: Побједа
( Према подацима са сајта Друштва хрватских књижевника Димитрије Поповић је члан Дукљанске академије наука и умјетности, Црногорске академије наука и умјетности, Руске академије књижевности, Славенске академије књижевности и умјетности (Бугарска), црногорског ПЕН центра и Хрватског друштва писаца).
