Пише: Саша Недељковић, лан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

После Првог светског рата  друштва као што су били национална удружења трудила су се да што више њихових припадника а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Др. Миха Кабић истакао је да је значај градње соколских здравствених домова ,, уз плави Јадран, … у шумовитој Босни, у историјској Шумадији, … Тада  ће браћа и сестре са југа радо долазити на север а они са севера на југ, тада ћемо се међу собом боље упознавати а и упознати.” (1) По Данилу Т. Грегорићу летовање је било значајно  прво због здравог спортског живота који утицао на здравље и на јачање отпорности. Друго није било никакве разлике међу ђацима. Сви су били у костиму за купање. Намештали су сами свој кревет. Јачала је и развијала се самосталност. Трећи моменат је био окупљање ђака из свих крајева земље. Јадранска стража је радила на зближењу омладине. Ђак из Осека је био поред Шумадинца, Војвођанин поред Словенца. Сви они, кад им поглед падне на потиштену Истру несвесно стегну песницу. (2) У листу ,,Народна Свијест” из Дубровника писали су 1925. о излетницима у Цавтату. Иза купалишта на ливади испод маслина разапели су своје шаторе скаути и планинке из Брчког и Сарајева  и Феријални Савез из Сарајева. Било је око 80 дисциплинованих младих гостију међу којима и  мале деце. Надзор над планинкама водила је госпођа Поповић, супруга ректора богословије. Остали су око 6 недеља. Били су очарани лепотом краја и љубазношћу домаћег становништва, са којим су долазили у додир и од кога су набављали храну.  Гости су наставили да долазе у Цавтат. Цавтат је био омиљено летовалиште феријалних колонија ђака и спортских удружења. (3) У Цавтату  је 16. 7. 1930. летовала колонија  студената  Мале Антанте. На разгледници Цавтата коју је издао Ј. Тошовић из Дубровника, послатој у Београд 16.7.1930. за госпођицу Љубицу Јанковић, професор. Подрињска 8, било је написано : „Из дивног Цавтата на Јадранском мору, из колоније студената Мале Антанте, шаље Вама и Вашима пуно срдачних поздрава Драгиња Попс-Драгић студ. фил.”

На иницијативу југословенско-бугарске лиге у Београду и бугарско-југословенског удружења у Софији у међуратном периоду организовано је да студенти из Југославије проводе летњи одмор на Црном мору а бугарски студенти на Јадрану. У Бургасу и Варни је 1939 године летовало 110 студената и студенткиња из Југославије.Четрдесет бугарских студената и студенткиња, чланова академске секције бугарско-југословенског удружења у Софији, отпутовало је под вођством председника секције Илије Млечкова преко Београда за Дубровник. У Дубровнику и   Цавтату провели су тридесет дана, а затим  су кренули у десетодневни излет по обали Јадрана. (4) Лист ,,Дубровник” пренео је из ,,Времена” крај чланка др. Обрада Симића о Цавтату : ,,…стигосмо најзад у лијепи, тихи и идеални Цавтат, у то прекрасно мјесто на нашем бисер Јадрану, гдје се сваки Београђанин и Србин одмах осјети као код своје куће, а поготову ја, који сам му са највећим задовољством вјеран већ 15 година … .” (5) У листу ,,Дубровник” истакнута је рекордна посета Србијанаца 1939. : ,,Сва мјеста дубровачке околине, као и сам град, испуњени су великим бројем наших људи из Београда и Србије, који су дошли на своје Приморје да проведу љето. Сви хотели и ресторани углавном су испуњени туристима из источних крајева Југославије, а пред ,,Империјалом”, највећим и најелитнијим хотелом Дубровника, сваке вечери младост заигра и наша народна кола. Да нема ових домаћих туриста, осјетила би се велика празнина, јер страних гости има врло мало, а оних из Савске бановине и осталих западних крајева Југославије скоро никако.” Лист је потом констатовао : ,,И у овоме се види како Дубровник у свим гранама привреде, па и у унутрашњем туризму стоји у природној вези искључиво са источним, а не западним дјеловима наше државе.”(6) Нотар Иво Станош потврдио је ту чињеницу  у клерикално-мачековској „Народној Свијести” 1940. истакавши „у Цавтату имали гости преко очекивања и то понајвише оних изван Хрватске”.(7)

Од 1925. ускотрачна пруга повезивала је Србију са Приморјем. Масовне организације у краљевини Југославији Савез Сокола,  Јадранска стража, Скаути и Феријални савез трудиле су се да што више њихових припадника а  посебно  деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем провода њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи.  И друге установе и  удружења  имале су своја опоравилишта на Приморју. Тридесетих година 20 века на Приморје су све више долазили туристи из унутрашњости. О томе је писао лист ,,Дубровник” који је поводом посете Србијанаца истакао да Дубровник стоји у природној вези са источним  деловима  Југославије.

Напомене :

1. Др. Миха Камбић, „Озледни фонд ЈСС.”, „Југословенски соколски календар”, Љубљана 1930, стр. 86;
2. Данило Т. Грегорић, „Утисци са летовања у Дому Јадранске Страже”, „Алманах Јадранска Стража за 1928./29 годину.”, Београд, стр. 310, 315, 320, 324;
3. „Из Цавтата”, „Narodna svijest”, Дубровник, 21. јула 1925, бр. 29, стр. 2; Др. Влахо Новаковић, „Мали илустровани водић кроз Дубровник и околицу”, издање Љубо Тошовић, Дубровник, стр. 39;
4. „Узајамна летовања бугарских и југословенских студената”, „Соколски гласник”, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 1;
5. „Цавтат као туристичко мјесто.”, „Дубровник”, Дубровник, 9 јула 1938, бр. 27, стр. 4;
6. Рекордна посјета србијанаца”, „Дубровник”, Дубровник, 19 августа 1939, бр. 33, стр. 3;
7. Нотар Иво Станош, „Садашњица Цавтата”, „Narodna svijest”, Дубровник, 18 Рујна 1940, бр. 38, стр. 3;