Пише :Дејан Бешовић
Дукађинска кнежевина (алб. Принципата е Дукађинит ) је била Српска Православна кнежевина простирала се на сјеверу данашње Албаније и вјероватно је обухватала делове данашње Црне Горе и Србије. Постојала је од 1387. до 1444. године. Главни град је био Љеш, а друга престоница Приштина. Граничила се са Венецијанском Републиком, Османским царством, Кнежевином Кастриотић и Моравском Србијом. Српске државе аријанске краљевине и кнежевине Влаха Музака биле нешто јужније.
Основали су је браћа из породице Дукађиновић Павло и Александар Први Дукађиновић. Кнежевином су владали Павлови наследници Атанасије – Тануш Дукађиновић (Тануш Мали), Павле Други , Дукађиновић, учесник Љешке лиге 1444.године . Павлов син звао се Александар Трећи. Дукађиновићи су једна од најистакнутијих породица у српској историји, тог времена.
Павле и његов рођак Никола Дукађиновић у почетку су били поданици млетачког вазала Александра Захарија (Леке Захарија), који је посједовао имања у околини Скадра. Никола је убио Александра и Дукађиновићи су наставили да владају својим селима Буба, Салита, Гуричучи, Башчина, Балшићи, Ливадићи, Меовићи, Радовићи као млетачки вазали. Павле и Никола су били дио Љешког савеза ,војног савеза створеног 1444. који је имао за циљ да преузме Враку ,Дукађинце и остатак Зете од Отоманског царства, предвођеног Ђурађем Кастриотићем – Скендербегом .Вође Дукађинаца под утицајем католичке пропаганде су године 1450. напустиле Скендербегову војску и не само да су се помирили са Османлијама, већ су се и удружили са Османлијама против Скендербега.
Кнежевином су владали:
1387 – 1393: Павао(Павле) Дукађиновић
1393 – 1413: Тануш Дукађиновић
1413 – 1438: Павле Други Дукађиновић
1438 – 1444: Александар Дукађиновић
Године 1478 /9 код Куле Рашке одиграле су се двије битке између Рашана ( старо име за област Врака ) и Дукађинаца. У обије битке којима је командовао са стране Рашана Војвода Крсто Зорделија од кога је данашња породица Крстовић , зетски властелин и познати четобаша са једне и Гаврило Дукађиновић са друге стране Рашани су однијели обије побједе и потисли Дукађинце у планинске предјеле изнад Скадра и Љеша према Епископији (Пешкопеји). Син Крста Зорделије, Атанасије – Тано Рашанин тада је загосподарио данашњом Враком, Каменицом, Бушатлијским пољем, Љешким пољем све до ријеке Маће ( Мат ). 1480 .г. Скадарски везир хаџи Мехмед Урсо Скутаракић уцијенио је главу Тана Рашанина али није смио војно да интервенише на просторима његове кнежевине, због помоћи коју су Рашани добијали од Скендербега , управника Зетског санџаката.
Тадашњом Расцијом – малом Рашком или Правом Рашком управљали су потомци Војводе Крста – данашњи Крстовићи, а њихов вазал био је Свевлад Ајко Дајковић, од кога су данашњи Ајковићи и Дајковићи у Друшићима и остатку Цеклинског племена , који су се више пута селили из Зете у Расцију и назад. Паушалне и историјски неутемељене тврдње Спартака Кићобог Нђеле, Влаха који је 13 година провео у логорима Енверове Албаније да се Косово и Метохија звало Дарданија, овим коначно падају у воду. Заборавља Спартак зашто је провео 13 година у логору Бурељ и ко га је тамо послао? Нису га послали Срби, већ његови Власи, јер се са својим оцем, угледним Влашким прваком и Министром финансија у послератној Енверовој Влади залагао за Балкански савез – читај Отворени Балкан.
Дукађинска Кнежевина трајала је у овој форми читавих 57 година а уништили су је Османлије које су биле у дослуху са Ватиканским Прелатом Митрашином Џуванијем ,покатоличењаком из Љеша . Дукађинска Кнежевина 1444. године после битке на Саурском пољу припала је до 1489 .г. Руђини Балшић о чему свједочи други Скадарски дефтер 1497 .г.
