Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ИЗА СЦЕНЕ: Академик Радивоје Беровић – “Сјен српског Скадра”!

Пише: Дејан Бешовић
Радивоје Беровић рођен је у Скадру  , 27. новембра 1900 у породици Филипа Беровића ,члана Српског правитељства Скадaрског  ,познатог  трговца и мајке Десанке  рођ. Крстовић из Грила Врачког.Породица Беровић имала је у власништву цјелокупни центар Скадра  а његов предак гроф Ђорђе Беровић био је и први градоначелник Скадра . Радивоје је  био најпознатији  српски интерниста и професор, члан САНУ .Уз   то био је дописни члан Француске ,Совјетске ,Грчке ,Румунске и Италијанске ,Њемачке академије наука .
 Похађао је основну школу “Обилић” у Скадру ,Скадарску Гимназију  и  Другу гимназију у Београду .
Са непуних 15 година, као гимназијалац, прекинуо школовање и са српском војском прешао цјелокупну Албанију. Школовање наставио у Француској. По завршетку I свјетског рата званично је положио матуру  у Београду, а потом завршио тзв. абитуријански курс, на којем је изучавао администрацију и економију. Уписао се на тек основани Медицински факултет у Београду 1920. После првог ригорозума, тј. када је постао кандидат медицине, постављен је 1923. за асистента дневничара на Првој интерној клиници код познатог професора, руског емигранта Александра Јосифовича Игњатовског. Дипломирао с првом генерацијом медицинара на Медицунском  факултету године  1926. На истом факултету од 1929. биран у сва наставна звања до редовног професора (1957). Био је генерални интерниста, с наклоношћу према хематологији и ендокринологији. Први је код нас урадио пункцију костне сржи. У сарадњи са Станојем Стефановићем написао је први уџбеник код нас Клиничка хематологија (Београд  1951). Године 1956. постављен је за управника новоформиране Интерне клинике Б (настале од Треће и Четврте Интерне клинике) и на том положају остао до пензионисања 1970. Подстицао је развој појединих субспецијалистичких одељења: кардиологије, ендокринологије, хематологије, гастроентерологије, пулмологије, имуноалергологије. Реуматологију је преузела његова сестра Загорка, која је формирала садашњи Институт за реуматологију. Био је продекан (1948/49) и декан (1959‒1962) факултета, учествујући активно у реформи наставе, као и предсједник Савета Универзитета у Београду.
Завршио у року медицински факултет у Београду са просјечном оцјеном 10 . Специјализирао у Паризу а докторирао у Москви  По повратку у Београд бива изабран за асистента у настави,ванредног и редовног професора Медицинског факултета у Београду од 1957. године .  У периоду од 1959. до 1960. године био декан на истом факултету.
Био је и управник Интерне Б клинике Медицинског факултета у Београду, као и професор на Великој медицинској школи током 1951 . године. Беровић је био дописни члан САНУ од 17. децембра 1959 . године, а редовни од 16. децембра 1965 . године на Одељењу медицинских наука, а ушао је са уводним излагањем: Актуелни проблеми дијабетеса. Посебна издања/САНУ. Споменик. 402: 30 (1967) 29−34 .
Институт за дијабетес је  организовао по узору на сличне институције у свијету и увео модерну интерну медицину  у Србији. На његову  иницијативу у Институту је створен високо стручни кадар, који је своја знања из реуматологије стицао у земљи и иностранству. Радивоје  је сарађивао са свим медицинско -интернистичким  центрима у Југославији и са многим у свијету у Енглеској, Француској, Совјетском Савезу, Румунији, Бугарској, Чехословачкој, САД, Мађарској и другдје
Дуги низ година је био предсједник Интернистичке  секције Српског лекарског друштва, од 1961. до 1975. и предсједник Удружења интерниста  Југославије, од 1964. до 1975. године. Након тога је био њихов доживотни почасни предсједник, као и председник Републичке стручне комисије за интерне болести и дијабетес , од 1974. до смрти
Преминуо је 7. децембра 1975. године у Новом Саду , а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Објавио је око 2500 стручних и научних радова на десетак свјетских језика, 24 књиге из интерне медицине и дијабетологије и 9 уџбеника . Уз медицину Беровић бавио се  прозом и поезијом .Остала је његова програмска пјесма “Сјен Српског Скадра ” Радивојева друга сестра Анђа Беровић  је била професор Српског језика и књижевности  скадарској Гимназији “Јордан Мишовић ” .
Пјесма Сјен Српског Скадра 
O, како немам јаку шаку
да ударим у срце планине што нису урадили,преци наши 
нека знају шта слаб значи –
у мукама да режи као мамут којег смо убили.
Ја – кашике  као сенка која се меша,
наследник патње и стрпљења,
лутам по стомаку планине са водом речице  која се буди
и са несрећним крицима инстинкта.
Планина ћути,Скадар ћути . 
Иако сваки дан
на његовој кожи, у погребној игри,
тражим бољи залогај,заборављајући претке …
Али остаје ми шала, лажна нада.
Планина ћути – и немо се смеје.
И патим – и у патњи умирем.Скадар ,Скадар град вечности .
Шта је са мном, када? Хеј! када морам да се смејем?
Или би можда требало да ме гледаш како умирем? Скадре мој ,граде вечности 
О, како немам моћну песницу!
Планини, која ћути, у срцу ми припада!
Водићу га док дрхти од илегалне шаке…
И уживаћу у теби, уживаћу у теби и смејаћеш се,када Ти дођем отаџбино моја .
Смејаћу се Теби Скадре ,граде врлина ,граде вечности ,граде слободе ,заборављена престонице
наших надања ,
Скадар са сјеном цвркуће ,Скадар та чаробна Српска реч .Скадре вечности у мојој души носим твоју сјен ,сјен бесмртности 
-Скадар за Васкрс 1939 .године
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

СА СКУПА О 80 ГОДИНА ОД ЗЛОГ ПУТА БЕЗ ПОВРАТКА ЦРНОГОРСКИХ ЧЕТНИКА, ДР АЛЕКСАНДАР СТАМАТОВИЋ: Не може се у ЕУ уколико нијесу отворени досијеи УДБЕ, српски политичари да покрену питање геноцида у Словенији!

НИКО КАО ШЕРБО: Одбијање Резолуције о Шаховићима понижавање Бошњака!

ИЗА СЦЕНЕ: Војислављевићи владари српских покрајина Зете, Рашке и Албаније!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

mandić1

АНДРИЈА МАНДИЋ: Да је Марко Миљанов жив пошао би са флашом да поздрави споменик Скендербегу!

strelac

ДАНИЛОВГРАД: Сјутра Меморијал “Блажо Тадић”!

Mirjana-Bobic-Mojsilovic

МИРЈАНА БОБИЋ-МОЈСИЛОВИЋ: Самци!

BERANE-SRBIJA

ИЗБОРИ У БЕРАНАМА: Противници ДПС-а добили повјерење 70 одсто грађана, бивши режим нема шта да тражи у Васојевићима!

Montenegro Prime Minister delivers plan for new goverment

СКУПШТИНА: Одбијена Резолуција о Шаховићима!