Пише: Дејан Бешовић

Радивоје Беровић рођен је у Скадру  , 27. новембра 1900 у породици Филипа Беровића ,члана Српског правитељства Скадaрског  ,познатог  трговца и мајке Десанке  рођ. Крстовић из Грила Врачког.Породица Беровић имала је у власништву цјелокупни центар Скадра  а његов предак гроф Ђорђе Беровић био је и први градоначелник Скадра . Радивоје је  био најпознатији  српски интерниста и професор, члан САНУ .Уз   то био је дописни члан Француске ,Совјетске ,Грчке ,Румунске и Италијанске ,Њемачке академије наука .

 Похађао је основну школу “Обилић” у Скадру ,Скадарску Гимназију  и  Другу гимназију у Београду .

Са непуних 15 година, као гимназијалац, прекинуо школовање и са српском војском прешао цјелокупну Албанију. Школовање наставио у Француској. По завршетку I свјетског рата званично је положио матуру  у Београду, а потом завршио тзв. абитуријански курс, на којем је изучавао администрацију и економију. Уписао се на тек основани Медицински факултет у Београду 1920. После првог ригорозума, тј. када је постао кандидат медицине, постављен је 1923. за асистента дневничара на Првој интерној клиници код познатог професора, руског емигранта Александра Јосифовича Игњатовског. Дипломирао с првом генерацијом медицинара на Медицунском  факултету године  1926. На истом факултету од 1929. биран у сва наставна звања до редовног професора (1957). Био је генерални интерниста, с наклоношћу према хематологији и ендокринологији. Први је код нас урадио пункцију костне сржи. У сарадњи са Станојем Стефановићем написао је први уџбеник код нас Клиничка хематологија (Београд  1951). Године 1956. постављен је за управника новоформиране Интерне клинике Б (настале од Треће и Четврте Интерне клинике) и на том положају остао до пензионисања 1970. Подстицао је развој појединих субспецијалистичких одељења: кардиологије, ендокринологије, хематологије, гастроентерологије, пулмологије, имуноалергологије. Реуматологију је преузела његова сестра Загорка, која је формирала садашњи Институт за реуматологију. Био је продекан (1948/49) и декан (1959‒1962) факултета, учествујући активно у реформи наставе, као и предсједник Савета Универзитета у Београду.

Завршио у року медицински факултет у Београду са просјечном оцјеном 10 . Специјализирао у Паризу а докторирао у Москви  По повратку у Београд бива изабран за асистента у настави,ванредног и редовног професора Медицинског факултета у Београду од 1957. године .  У периоду од 1959. до 1960. године био декан на истом факултету.

Био је и управник Интерне Б клинике Медицинског факултета у Београду, као и професор на Великој медицинској школи током 1951 . године. Беровић је био дописни члан САНУ од 17. децембра 1959 . године, а редовни од 16. децембра 1965 . године на Одељењу медицинских наука, а ушао је са уводним излагањем: Актуелни проблеми дијабетеса. Посебна издања/САНУ. Споменик. 402: 30 (1967) 29−34 .

Институт за дијабетес је  организовао по узору на сличне институције у свијету и увео модерну интерну медицину  у Србији. На његову  иницијативу у Институту је створен високо стручни кадар, који је своја знања из реуматологије стицао у земљи и иностранству. Радивоје  је сарађивао са свим медицинско -интернистичким  центрима у Југославији и са многим у свијету у Енглеској, Француској, Совјетском Савезу, Румунији, Бугарској, Чехословачкој, САД, Мађарској и другдје

Дуги низ година је био предсједник Интернистичке  секције Српског лекарског друштва, од 1961. до 1975. и предсједник Удружења интерниста  Југославије, од 1964. до 1975. године. Након тога је био њихов доживотни почасни предсједник, као и председник Републичке стручне комисије за интерне болести и дијабетес , од 1974. до смрти

Преминуо је 7. децембра 1975. године у Новом Саду , а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Објавио је око 2500 стручних и научних радова на десетак свјетских језика, 24 књиге из интерне медицине и дијабетологије и 9 уџбеника . Уз медицину Беровић бавио се  прозом и поезијом .Остала је његова програмска пјесма “Сјен Српског Скадра ” Радивојева друга сестра Анђа Беровић  је била професор Српског језика и књижевности  скадарској Гимназији “Јордан Мишовић ” .