Како су комунисти лажирали Битку на Неретви? Они је заправо спајају са операцијом Вајс, да би сакрили свој споразум са Немцима иако је то била скоро чиста битка четника и партизана (изузев италијанске групе Скоти од 2000 људи која је дејствовала на страни четника и усташа из Фазлагића Куле који су дејствовали на страни партизана). Ево како се распала ,,Бихаћка република“ у операцији ,,Вајс“ :
ПАРТИЗАНИ: 6.521 МРТВИХ, 2010 ЗАРОБЉЕНИХ(сви стрељани).
НЕМЦИ: 335 МРТВИХ, 101 НЕСТАЛИХ
Улога четника у операцији Вајс је била таква да су они вршили одбрамбена дејства јер су партизани само њих нападали, а истовремено четници су гледали да што више народа превезу у италијанска прихватилишта у Задру, Кистању и Книну. Међутим комунисти су повукли 50 000 људи за собом и спречили их да се повуку у италијанску зону, чиме су починили геноцид. Ево главних дешавања на Неретви(пошто код Самарџића ово поглавље има 422 фусноте без операције Вајс која има још око 70, кад будем имао више времена написаћу мало детаљније шта се заиста десило, засад је и ово довољно).
– Средином фебруара 1943. године партизани се крећу из правца Бихаћа према Неретви; отуд их гоне Немци, у Операцији “Вајс“.
– Неретва је била граница Србије, односно српских бановина; иза ње територију су држали четници.
– Иде партизанска главнина: 1, 2 и 3 дивизија, које су најбоље наоружане и у ствари једине мобилне, затим 7. и делови 9. дивизије; укупно 15.000 партизана.
– Успут заузимају неколико италијанских гарнизона, који су имали по 500-800 војника (Прозор, Јабланица, и још један).
– Хтели су да пређу мост у Коњицу и да продуже уз Неретву, према Фочи.
– У Коњицу је било 500 Италијана, а у и око Коњица капетан Лукачевић као командант Десног крила, са нешто преко 5.000 четника.
– Од око 20. фебруара Лукачевић наноси тежак пораз комунистима, тако што излази испред Коњица, пре него они дођу до вароши.
– На центру, комунисти су прешли реку, иначе плитку у то доба – газну, али како су тешко поражени на главном правцу напада, одлучују да се врате у Централну Босну.
– Пре повлачења, руше сва три моста на том делу реке.
– После неколико дана главнина која је послата на запад јавља да не може проћи, јер има много Немаца.
– Делови који се још нису били повукли јављају да мост код Јабланице није сасвим срушен и да га чува свега 280 слабо наоружаних четника Дурмиторског корпуса.
– На тај мост шаљу око 1.000 партизана и они 8. марта прелазе реку.
– Неколико дана раније комунисти су послали делегате код Немаца, са предлогом да се заједно боре против Енглеза чије искрцавање се очекује, и четника; од тога дана наступа примирје између њих.
– После пар дана комунисти заузимају Невесиње, прву варош иза Јабланице; разлог: Ђуришић није довео резерву на време, Станишић се повлачио готово без борбе, Лукачевић је посустао, а Баћовић са најбољим херцеговачким јединицама се није вратио из области Книна.
– Баћовић се враћа и долази до још пет бојева за Невесиње; после шестог боја, априла месеци, комунисти у долини Неретве и у целој Источној Херцеговини дефинитивно су потучени; Баћовић их сабија у кањон Пиве.
– На страни четника повремено се борила италијанска група “Скоти“, са око 2.000 војника.
– Комунисти су имали подршку усташа из Фазлагића куле.
– Четници су за време операција на Неретви често минирали пругу Сарајево – Брод, како би омели Немце да довуку појачања и да започну очекивану операцију против њих; због овога Немци ускоро покрећу Операцију “Тојфел“ против Озренског корпуса, чија територија се налази уз ту пругу.
– Други део партизана прошао је Црну Гору и стигао до Лима; Ђуришићеве јединице су растурене, Станишићеве на западу Црне Горе такође; Дража је зато на Лим позвао Расински и 2. равногорски корпус (укупно 2.000 бораца).
– Почетком маја око партизана налазило се негде 20.000 четника, а око четника негде око 65.000 Немаца, сакупљених за Операцију “Шварц“.
– Немци 12. маја нападају Баћовићеве четнике који су нападали партизане у долини Пиве, што су комунисти прославили, не очекујући да ће и они бити нападнути, јер су веровали у примирје и склопљен споразум са Немцима у Загребу.
– Дража се 13. маја извлачи из обруча код Бродарева.
– Ђуришић 13. маја чека Немце у Колашину, али они га хапсе, са око 2.000 бораца.
– Немци почев од 17. маја нападају и комунисте, који су остали сами у обручу, пошто су се сви четници, сем Ђуришићевих, извукли; делом су се извукли из обруча уз помоћ Италијана.
– Комунистичка главнина у обручу је уништена, остало је у животу свега 4-5.000 партизана, које је пропустила хрватска “Вражја дивизија“, на коју су случајно набасали.
Ево како су комунисти слагали победу у операцији Шварц.
Немачки извештаји о губицима: Осовинске трупе имале су укупно 583 погинула, и то највише њихова најслабија дивизија, 118. ловачка (262), док су губици осталих јединица следећи: 369. дивизија, тј. већином хрватске усташе 92, 1. брдска 43, 7. СС «Принц Еуген» 120, пук «Бранденбург» 12, 724. ловачки пук 2, 2. батаљон 734. пука 46 и 2. батаљон 724. пука 6.
С друге стране, Немци су избројали 7.489 мртвих партизана. Сем овога, губитке партизана процењивали су на још 4-5.000, што убијених, што умрлих од зараза и глади. Све жртве нису смели да броје, бојећи се заразе од пегавог тифуса.(Зборник докумената, том 12, књига 3, 431, 478, 394-395. ) Са друге стране, четници су имали 17 погинулих и 3764 заробљених(исто Зборник 12, само не знам тачно архиву). Моја примедба: Немци нису разграничили колике губитке су им нанели четници, а које партизани.
Заправо, једино су црногорски четници заиста потучени у Бици на Неретви и операцији Шварц, док су четници прешли у дефанзиву тек од новембра 1943. Херцеговци су извојевали сјајну победу и до септембра 1943. Источна Херцеговина је била искључиво у њиховим рукама.
