Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера
Захтјев г-дина Владимира Дајковића, да се Титов споменик измјести из Подгорице, је неопходни потез градских власти Подгорице. И не само то, него и укидање назива улица народних хероја који су починили злочине у име комунистичке идеологије.
Ево већ 24 године је од успостављања вишестраначја у Црној Гори . Нову власт је изњедрио народ жељан промјена, жељан истинске слободе и демократије, уз то чврсто ријешен да раскрсти са тоталитарним комунистичким режимом и тим чином се сврста у демократске нације Европе и свијета. Сви политички актери на политичкој позорници Црне Горе су јединствени и јасни, хоћемо у заједницу Европских народа. Око тог питања нема спора.
Парламентарна Скупштина Савјета Европе донијела је 25.01.2006.године Резолуцију 1481 о потреби међународне осуде злочина тоталитарних комунистичких режима. Предходном Резолуцијом од 27.06.1996.године, препоручено је да злочини почињени за вријеме владавине комунистичких тоталитарних режима буду кажњени, чак и када је казнени прогон застарио. Резолуцијом се тражи , да се због увођења демократије у земљама које су биле под комунистичким режимима проведе лустрација и декомунизација. Сврха лустрације је да се спријечи штета коју комунисти својим дјеловањем могу причинити у новоуспостављеним демократијама.Сврха декомунизације је чишћење друштва од остатака комунистичког тоталитарног менталитета.
Ова иницијатива је достављена Скупштини Црне Горе на усвајање , а исту су усвојиле све земље ЕУ, а недавно и Македонија.
Но предуслов за лустрацију и декомунизацију није ни на помолу, а истина је да су комунисти на простору Црне Горе у ратним условима и под окупацијом спровели револуцију која је имала крајњи циљ освајање влати по сваку цијену без обзира на жтрве, чиме су извели братоубилачки – грађански рат који је однио 50.000 њених најбољих синова и кћери. Велики број грађана предпостављених непријатеља или антикомуниста ликвидиран је на свиреп начин без суда, суђења и доказане кривице. Комунистичке власти су и након рата до осамдесетих година немилосрдно прогониле и ликивидирале све своје политичке противнике .
Доказа за ове трвдње има на претек. Из послератне статистике произилази да је у Црној Гори током Другог Свјетског рата страдало 22044 грађанина, од чега: од Њемаца 9498 ; од Италијана 5692 ; од четника 5842 ; од Албанаца 635 ; од усташа 584 ; остали 225 .
Питамо зашто статистика не третира оних 28000 смртно страдалих црногорских грађана од комуниста !? Скривањем жртава жели се ускратити право на постојање , на име на гроб жртава . Дали су све то били „шпијуни , издајници и слуге окупатора „.
Персонификација за овакав погром српског-црногорског народа је у Јосипу Брозу Титу и комунистима. Бројне улице , школе и институције носе имена доказаних ратних злочинаца што је најгора могућа порука за младе генерације које тек долазе на свијет.
Скупштина Свајета Европе даље каже, да расправа и осуде до којих је до сада дошло на националном нивоу неких чланица Вијећа Европе не могу ослободити међународну заједницу од заузимања јасне позиције према злочинима почињеним од стране тоталитарних комунистичких режима. Она има моралну обавезу то учинити без даљњег одлагања.
Све бивше Европске комунистичке земље , са изузетком Бјелорусије су сада његове чланице , а заштита људских права и владавине права су темељне вриједности за које се ( Вијеће Европе) заузима.
Због тога , Парламентарна Скупштина Вијећа Европе снажно осуђује масовно кршење људских права од стране тоталитарних комунистичких режима и изражава саучешће , разумијевање и признање жртвама тих злочина.
Европа позива све комунистичке или пост-комунистичке партије да у својим земљама , ако то до сада нијесу учиниле , поново процијене историју комунизма и своју властиту прошлост , јасно да се дистанцирају од злочина почињених од стране тоталитарних комунистичких режима те их осуде без икаквих нејасноћа.
Европа даље очекује да ће усвајање Рзолуције охрабрити историчаре широм свијета да наставе са својим итраживањима са циљем утврђивања и објективне провјере онога што се догодило.
Очекујемо да Скупштина Црне Горе у скорије вријеме усвоји Резолуцију Скупштине Савјета Европе 1481 од 25.01.22006.године о осуди злочина тоталитарних комунистичких режима , о чему је обавијешетена ДЕЛЕГАЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ.
Не ради се о ревизији историје, већ да се историја пише не по мјери и вољи побједника, већ на основу валидних историјских факата.
