Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ЗАБРИНУТИ ЧИТАЛАЦ, КОРУПЦИЈА ИЛИ БРИГА О ГРАЂАНИМА: Нови министар здравља бира само кадрове одане власницима “Глосарија”!

На основној, доплатној и листи љекова са посебним режимом, које иду на терет Републичког фонда за здравство (ФЗО), налази се 906 брендираних медикамената. За 92 одсто ових љекова заступник или овлашћени дистрибутер је Глосариј, Бранимира Мартиновића, са фирмама кћеркама Глосариј ЦД и Медица! Компанија Фармерга, која је у власништву њемачке групације Фениx, заступник је за 7,5 одсто љекова, док остатак од 0,5 одсто отпада на пар мањих црногорских фармацеутских компанија.

“То фактички значи да је за 92 одсто ових љекова који се појављују на тендерима у систему јавних набавки унапријед познат добављач јер је он овлашћени затупник и дистрибутер, тј. у овом случају компанија Глосариј са фирмама кћеркама. Исто се односи на компанију Фармерга и остале који учествују у промету. Овакво стање показује сву бесмисленост организовања јавних тендера јер је на сваком унапријед познат побједник”, пише у октобру прошле године Горан Мариновић, донедавни директор Монтефарма, институцијама и предлаже измјену такве праксе у склопу новог Закона о здравственој заштити, којом би ова државна компанија или ФЗО преузели макар дио послова око набавке љекова.
Умјесто реакције Владе и плана за прекид вишедеценијског монопола приватне компаније на тржишту љекова које стално расте и премашује 100 милиона еура, услиједила је Мариновићева смјена. Министар здравља др Војислав Шимун, из Покрета Европа сад (ПЕС), запријетио је да ће поднијети кривичну пријаву против Мариновића, због наводних злоупотреба.
Мариновић за Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) тврди да је његово разрјешење политички мотивисано. Током владавине Демократске партије социјалиста (ДПС) опозиција је оптуживала фирму Глосариј за привилеговану позицију, тврдила је и да је ова компанија једна од најзначајнијих покровитеља странке Мила Ђукановића.
Након смјене власти 2020, предсједник Покрета за промјене (ПЗП) Небојша Медојевић тврдио је да Милојко Спајић док је био министар финансија у 42. Влади склопио нелегалан посао са овом фирмом, а касније и да је она један од финансијера изборне кампање ПЕС-а.

Прије него што се повукао, на почетку изборне трке за предсједника државе, Спајић је у фебруару 2023. предизборну кампању почео из Градске кафане на Цетињу, која је у власништву Мартиновића.

Доминација

Глосариј након промјене власти није само задржао монопол који је имао за вријеме ДПС-а, већ су профити и скочили, па је ова фирма двије године заредом 2021. и 2022. добила признање за највећу растућу компанију.
Глосариј је у посљедње три године имао пословне приходе веће од трећине милијарде еура, тачније 340 милиона (2021 – 99.895.446, 2022 – 112.776.871, 2021 – 128.268.040), са нето добити која је сваке године износила преко пет милиона еура – за три посљедње године преко 16 милиона еура.
ЦИН-ЦГ је дошао до документације која говори о системски озакоњеном монополу.

Буџет Монтефарма за набавку љекова у прошлој години био је 99,1 милион еура. Удио Глосарија у том буџету је био 83,15 одсто. Након ребаланса буџет је повећан на 115,4 милиона еура, а Глосарију је укупно отишло 71,38 одсто новца. Укупно 82,4 милиона еура. Већински удио ова је компанија имала и у претходне двије године.

-Претпоставља се да учесник на тржишту има доминантан положај на тржишту производа (роба или услуга) ако је његов удио на релевантном тржишту већи од 50 одсто, наводи се у члану 14 Закона о заштити конкуренције.

Даље се наводи да се “претпоставља да два или више учесника на тржишту имају доминантан положај на тржишту роба и услуга ако између њих не постоји значајна конкуренција и ако је њихов укупни удио на релевантном тржишту већи од 60 одсто (колективна доминација)”.

Према пракси и прописима Европске уније овакви монополи, посебно у осјетљивој области набавке љекова, веома су опасни и незамисливи, јер су пријетња јавним финансијама и здравственом систему. Међутим, црногорске власти, па ни Агенција за заштиту конкуренције, нијесу имали адекватну реакцију на овај проблем. Према информацијама ЦИН-ЦГ, страни стручњаци, представници Свјетске банке и других релевантних институција, упозоравали су на овај монопол и опасности које он носи како због могуће корупције, тако и због непостојања праве конкуренције.

Али, иако је Глосарију и самодозвољена апсолутна доминација и монопол на тржишту љекова, то није било довољно, па са двије повезане фирме, Глосариј ЦД и Медица, остварује, како Закон каже, и колективну доминацију. Глосариј ЦД је током прошле године из буџета за набавку љекова приходовао 13,6 милиона еура, а Медица 6,4 милиона, заједно са Глосаријем укупно 102,5 милиона. Укупно у ове три фирме прошле године је отишло 88,8 одсто буџета. Претпрошле године 76,68 одсто, а 2021. 76,30 одсто укупног буџета за љекове.

Фирма Фармерга прошле године је учествовала са 17,29 одсто у новцу из буџета, са 19,9 милиона еура, 2022. 17,17 одсто – 13,1 милион еура, 2021. са 14,6 милиона, проценат учешћа у укупном буџету је био 18,67 одсто.
Свекупуно, приватне компаније су током прошле године повукле 106 одсто новца из општег буџета за набавку љекова. Статистика је пребацила 100 одсто, због ребаланса буџета.

Монтефарм не увози, осим кад је хитно

Државне фирме Монтефарм у овим милионским трансакцијама нема.
-Монтефарм није увезао ниједан лијек посљедњих седам, осам година. Сем веома ријетко преко хитних набавки, када љекови недостају, и за то одобрење да Министарство здравља, каже за ЦИН-ЦГ Горан Мариновић.

-Ово је кључни моменат да се са законским рјешењима која су врло једноставна са оваквом праксом раскрсти, спријечи беспотребно расипање средстава и, у крајњем, пуне приватни џепови појединаца. Док се ово не ријеши, потпуно је небитно ко ће организовати процес јавних набавки јер је побједник свих тендера унапријед познат, наводи Мариновић у писму институцијама који је упутио у октобру прошле године.
Мариновић предлаже да се промјеном закона омогући Монтефарму као државној компанији да директно набавља љекове од произвођача. У том случају, држава би могла за себе да узме све рабате или скривене рабате које произвођачи дају дистрибутерима, што представља у просјеку 30 одсто промета. Прецизира да би на тај начин уштеда у набавци љекова који се налазе на листама била између 28 и 30 милиона еура годишње.
У овом документу наводи се да садашње црногорско фармацеутско тржиште карактеришу особине које нијесу познате ни у региону, нити у Европи, те да су оне продукт деценијске приватизације државе.
Све је почело прије три деценије када је 1991. Скупштина основала државну установу Монтефарм, са циљем да врши снабдијевање становништва и здравствених установа љековима и осталим средствима за лијечење.
Годину касније, на Цетињу се оснива прва приватна веледрогерија у Црној Гори – Глосариј. Десетине фирми за трговину љековима током деведесетих су пропале, али не и Глосариј, он је у новом миленијуму све боље пословао.

Почеци стварања монополске позиције датирају с краја деведесетих

“Сви министри здравства и директори Фонда здравства примају мјесечно корупционашку надокнаду у кешу од фармацеутске мафије. Ту праксу је увео Рамо Бралић из СДП-а са Ацом Ђукановићем”, саопштио је више пута Медојевић: “Зато треба сву имовину министара здравства и Фонда од 1998. коју не могу да оправдају својим регуларним приходима конфисковати!”.
Истраживачки центар МАНС објавио је да су Глосариј и Фармегра биле међу привилегованим фирмама којима је 2013. године Инвестиционо развојни фонд (ИРФ) помагао кроз додјелу повољних кредита, али и кроз откуп њихових милионских потраживања, свакој по 1,8 милиона еура.
Посао се ширио, па је Мартиновић 2012. основао и фирму Глосариј ЦД.

У ранијем истраживању ЦИН-ЦГ је презентовано да је Глосариј од 2012. до 2017. за љекове и медицинска средства од државе добио преко 90 милиона еура. То је готово половина средстава којима је Монтерфам располагао за набавку љекова из државног буџета.
Знатан дио ове цифре добио је Глосариј, док је на челу Монтефарма био Будимир Станишић. Након што је завршио са директорским мандатом, почетком 2017. бивши директор Монтефарма Станишић купује половину акција у фирми Медица, са којом је раније у име државе склапао уговоре за набавку љекова. Другу половину купује син власника Глосарија Горан Мартиновић, који напушта ову компанију почетком 2018. и данас ради у Глосарију.
Потреба за љековима стално расте, о томе свједочи и буџет Монтефарма који је 2012. био 36,99 милиона, да би 2016. порастао на 49,43 милиона. Глосариј је 2014. за љекове добио 31,6 милиона из Монтефармовог буџета, који је износио 42,5 милиона. Званични подаци говоре да се од 2018. до 2022. фармацеутска потрошња у Црној Гори готово удвостручила – са 61,4 милиона на 119,4 милиона еура. То је раст од у просјеку 18 одсто годишње, док је број прописаних рецепата растао у просјеку за пет одсто годишње – са пет на 6,2 милиона.

Шта су причали Радуновић, Чиргић, Храповић

Проблеми у тендерима за набавку љекова потенцирани су и за вријеме ДПС владавине. Тако је 2012, тадашњи министар здравља Миодраг Радуновић поручио тадашњем министру финансија Милораду Катнићу да ће, уколико Закон о јавним набавкама не буде хитно измијењен, због компликованих и дугих процедура црногорско тржиште да захвати несташица љекова већих размјера.
“Расписан је тендер за набавку инсулина, али је због жалбе за 57 дана одложена набавка овог лијека који ‘чува’ здравље дијабетичарима. Питам се ко има право да угрози животе 35.000 дијабетичара у Црној Гори и то само зато јер тако кажу процедуре које немају везе са животом”, казао је тада Радуновић.
Он је тада нагласио да је “неко ко сједи у неким канцеларијама које су далеко од живота, ставио у исту раван набавку грађевинског материјала, цемента или опеке са набавком љекова”.

Тврдње о монополу у овом високопрофитабилном бизнису могле су се чути и 2017. Фонд за здравство је од Министарства финансија тражио промјену начина набавки љекова и медицинских средстава. Та институција, на чијем је челу био Сеад Чиргић, упозорила је Министарство да су сложени и дуги поступци јавних набавки у здравству довели до постојања монопола, значајног поскупљења појединих љекова, као и честих несташица. Истакли су и да се велики број љекова нуди од једног понуђача, чиме се непосредно утиче на цијену. Навели су и примјере појединих љекова чија је цијена за двије године повећана и до 97 одсто.
Када је крајем 2018. избила афера о високим цијенама љекова које су од три до пет пута скупљи него у Србији, реаговало је и Министарство здравља, на чијем је челу тада био Кенан Храповић. Из Министарства здравља су упозорили веледрогерије и носиоце дозвола за промет љекова у Црној Гори да ће у случају наставка постојања двоструких цијена, као и непримјерено високих цијена медикамената бити принуђено да о истом обавијести надлежне органе за заштиту конкуренције – Министарство економије и Агенцију за заштиту конкуренције. Од пријаве није било ништа, а у то вријеме из Атлас групе су тврдили да је Храповићев претходник Будимир Шегрт, кога је Мило Ђукановић наметнуо као директора болнице у Мељинама, преко веледрогерије Глосариј и Монтефарма задуживао ту болницу и извлачио паре.
Прије пар година Медојевић је у Скупштини изјавио да надлежни не хапсе власника Глосарија због незаконитих радњи јер је кум главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића.
Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) је крајем 2021. открила да је Катнић у јулу 2009. за 67.800 еура купио стан од 54 метра квадратна у подгоричкој Улици Васа Раичковића. Свега четири мјесеца након тога, Катнић је тај стан продао компанији Глосариј за 96.000 еура. Катнић је повећање вриједности стана од близу 30 хиљада еура, која се десила у свега неколико мјесеци, правдао улагањима у реконструкцију. МАНС је тврдио да је ријеч о корупцији кроз поклон.

Када је почела пандемија, за четири мјесеца Националном координационом тијелу за заразне болести (НКТ) уплаћено је преко осам милиона еура донација за борбу против корона вируса. НКТ је од донираног новца потрошио 1,7 милиона. Највише новца из овог фонда уплаћено је фирми Глосариј – 537.837 еура. Опозиција и јавност су се питали како то да је хуманиста Хајриз Брчвак поклонио респираторе који су према фактурама, које је објавио јавности, коштали 4.700 и 5.000 долара, док је Глосариј респираторе куповао и држави продавао за 19.000 еура.

Министар здравља Војислав Шимун смијењује све који нису подобни за Глосариј

Од када је ступио на функцију, министар здравља Војислав Шимун смењује све који не раде у интересу Глосарија. Медјутим, на функцији оставља директора Фонда Вука Кадића, који је у сукобу интереса, с обзиром на то да је запослен као доктор у клиници Мој Лаб у којој власник Глосарија Мартиновић има 33 посто удјела.

Такође се проширује листа лекова, а све по упутствима која долазе директно из Глосарија.
Фонд пред колапсом: Позиви Нововићу и Абазовићева идеја
Након пандемије и промјене власти из Фонда за здравствено осигурање су обавијестили да је здравствени

систем пред колапсом. Испоставило се да ФЗО дугује око 45 милиона веледрогеријама и добављачима који испоручују љекове Монтефарму, од чега чак 75 одсто или скоро 30 милиона само једном привредном субјекту – Глосарију, саопштио је тадашњи директор Фонда Драгослав Шћекић. Крајем 2021. Шћекић је позвао тужилаштво да испита ко је и како довео здравствени систем у подређен и контролисан положај. Указао је да Монтефарм не може вршити увоз, већ све љекове мора да купује од веледрогерије Глосариј, која је по том основу фактурисала 114 милиона еура у претходне двије године.
Шћекић 2022. постаје министар здравља, а Покрет Европа сад га оптужује за бројне пропусте у здравству. Из Монтефарма у септембру 2022. одговарају на прозивке ПЕС-а које су упућене њима и министру, уз оптужбе бивших министара Спајића и Јакова Милатовића.

“Недоспјели дугови у 2021. години, а који су доспијевали крајем те године према добављачу Глосариј у износу од 15 милиона еура, на ваше инсистирање једноставно су путем факторинга пренешени у 2022. годину уз чврсто обећање да ће та средства бити планирана буџетом за 2022. годину. Наравно, ништа од вашег обећања’’, навели су из Монтефарма.

У исто вријеме, Медојевић је позвао главног специјалног тужиоца Владимира Нововића да испита посао из 2021. између тадашњег министра финансија Спајића и фирме Глосариј, у коме је држава дала гаранције и преко цесије платила 17 милиона.

У марту прошле године на сједници Владе тадашњи министар здравља Драгослав Шћекић казао је да је потребно стати на пут фармацеутској мафији. Тада је премијер Дритан Абазовић изјавио да би Монтефарм требало да покрене идеју почетка прављења фабрике која би производила љекове у Црној Гори.
“Монтефарм је циљано у Црној Гори постао Глово за љекове. Он је само један дистрибутивни центар. Умјесто да производи љекове, Монтефарм је свео све да буде мјесто гдје разни љекови долазе и онда се транспортним возилима возе према апотекама. Можда је то била визија прошле власти. Одговорно тврдим да Монтефарм може да почне да ради производњу љекова, макар оних широке потрошње”, истакао је Абазовић.

Заустављени планови за фабрику љекова

Мариновић за ЦИН-ЦГ каже да су направили пределаборат за фабрику. По елаборату нијесу требали да се задужују јер су могли да градњу финансирају плацем од 6.300 квадрата који Монтефарм има поред Атлас капитал центра. Према плану, процјењује се да би љекови произведени у новој фабрици заузели око 40 одсто тржишног удјела, с могућношћу повећањау зависности од захтјева домаћег и извозног тржишта. Мариновић наводи да је планирано 400 запослених, те да би у првој годину профит био пет милиона, а у петој 25 милиона. Поред тржишног ефекта, у склопу фабрике отвориле би се и недостајуће лабораторије, а фабрика би имала велики значај за стварање резерви љекова које Црна Гора сада нема.
У Плану развоја из окобра прошле године наводи се да је приоритет да Црна Гора направи бар једну фабрику есенцијалних љекова. Као једна од битних ставки наводи се и да је Црна Гора једина у окружењу која нема своју галенску лабораторију (производња једноставних љекова малих серија) и пријеко је потребно да се што прије формира.
“Према плану нова галенска лабораторија у оквиру Монтефарма производила би од 180 до 200 галенских љекова – препарата на површини од око 700-900 квадрата и средства потребна за њено формирање износила би између 880 хиљада и милион еура”. Реализација је стала прошле јесени у Министарству финансија.
Годину дана од јавног иницирања овог пројекта све је по старом. Глосариј је за посљедње три године и три мјесеца ове добио 226 тендера. У структури купаца доминира Монтефарм са 94 одсто, слиједи КЦЦГ са три одсто, Институт за јавно здравље и остали са по један одсто.

Веза в.д. директора Монтефарма и Глосарија

Посао се шири, па Мартиновићи имају и једну од највећих приватних апотека Теа Медица, а власник Глосарија Мартиновић има 33 одсто удјела у здравственој установи Мој лаб, која има три поликлинике у Подгорици, Улцињу и Будви, и лабораторије у 10 црногорских градова. Сувласници са истим удјелом у Мој лабу су Драган Бокан, власник Волија, и некадашњи директор КЦЦГ, хирург Милан Мијовић.
Министар здравља Војислав Шимун из ПЕС-а оптужио је недавно у Скупштини Мариновића да су у вријеме његовог мандата расли неки лобији, уз тврдњу да он сам нити је дио, нити планира да буде дио фармацеутског лобија.
“Једна веледрогерија имала је 2021. године удио у буџету од 83,8 одсто, наредне године 106,4 одсто, а 2023. имала је 90 одсто, а друга компанија 18 из простог разлога што је продавала један много скупљи лијек”, истакао је Шимун.
Најавио је и да ће све предати тужилаштву.
Након Мариновићеве смјене, за в.д. директора Монтефарма именован је Александар Богавац. У његовој биографији пише да је радио као референт продаје и медицински представник у фирми Фармегра, те да је обављао функцију супервизора маркетинга и продаје у фирми Алкалоид у Подгорици.

извор: забринути читалац

 

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ПОНИЖАВАЈУЋЕ: ПЕС се договара са Хрватском око Јасеновца, за Сребреницу нијесу звали Београд!

ЦРКВА, СРБИЈА И СРПСКА: Никада нећемо прихватити независно Косово!

ЗАШТО СЕ СВЕ ОВО СРБИМА ДЕШАВА: Долази Јованка да опали Титу шамарчину!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

srebr

ВУК КОВАЧЕВИЋ: Имају и Срби мајке Сребренице!

aleksandar-vucic-8-670x447

ШТА САД, МОНТЕНЕГРИНИ ОЧЕКИВАЛИ ПРЕТЊЕ ОД АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА: Предсједник Србије сааопштио да нема шта да саопшти Црној Гори!

mandic-6

АНДРИЈА МАНДИЋ ИЗ ДОЊЕ ГРАДИНЕ: Учинићемо све да се не подржи Резолуција о Сребреници и да се ДПС не врати на власт!

igre

УЛЦИЊ: Одржане васкршње игре!

dobrila

ДОБРИЛА КУКОЉ, ПРЕЖИВЈЕЛИ ЛОГОРАШ ЈАСЕНОВЦА: Доња Градина – највећи град мртвих!