Пише: Тихомир Бурзановић
Европа са цијеном на риви
Црна Гора већ годинама служи као експеримент Европске уније – мали, послушни кандидат који треба да покаже како се напредује кад се не постављају питања. Преговарачка поглавља се отварају, затварају, поново отварају, а суштина остаје иста: европски пут је дозвољен само док не дира интересе јачих. У тој шеми појавио се брод Јадран – не као правно питање, већ као уцјењивачки алат.
Јадран: од школског брода до ратног плијена
Школски брод „Јадран“, имовина Црне Горе по свим релевантним правним основама, данас се третира као да је ратни плијен који треба испоручити побједнику. Хрватска влада не тражи арбитражу, не нуди судски поступак, не позива се на међународно право. Она тражи – и условљава.
Порука је огољена: нема наше подршке у ЕУ ако не дате брод.То више није дипломатија. То је политички рекет, упакован у европски целофан.
Европска унија као саучесник
Најопасније у цијелој причи није хрватски захтјев, већ ћутање Брисела. Европска унија, која се куне у владавину права, дозвољава да једна чланица претвори билатерални спор у механизам блокаде. Тиме ЕУ не дјелује као заједница вриједности, већ као картел у којем јачи намећу цијену слабијима.
Ако се уцјена толерише – она постаје правило.
Подгорица: држава без кичме
Ништа мање поразна није ни улога црногорске власти. Умјесто јасног става и институционалне борбе, свједочимо сервилности, ћутању и покушајима да се јавност припреми на „компромис“. У преводу: на предају. Држава која преговара о сопственој имовини под притиском није држава, већ управни одбор без легитимитета.
Опасан преседан
Ако данас предате брод да бисте добили политички климоглав, сјутра ћете предавати историју, идентитет, територију или право на другачије мишљење. Преседан са „Јадраном“ поручује да Црна Гора нема црвене линије – а држава без црвених линија нема ни будућност.
Европа без илузија
Црна Гора треба да иде ка Европској унији, али не пузећи и не носећи дарове јачима. Европски пут који почиње уцјеном завршава се трајним понижењем.Ако је цијена европске подршке брод „Јадран“, онда проблем није у Црној Гори.
Проблем је у Европи која пристаје да личи на аукцију – и у властима које пристају да буду роба.
One Response
Европа без илузија
Црна Гора треба да иде ка Европској унији, али не пузећи и не носећи дарове јачима. Европски пут који почиње уцјеном завршава се трајним понижењем.Ако је цијена европске подршке брод „Јадран“, онда проблем није у Црној Гори.
Проблем је у Европи која пристаје да личи на аукцију – и у властима које пристају да буду роба.
Вјерујем да је писцу овог текста добро позната историја нашег народа.Вјерујем да му је позанто кад сијепац води слијепе гдје то може завршити,па ипак се узда у наду и разум,питам е само у кога?
Ко су ови људи који воде ове просторе не само у Црној Гори,али пошто смо ту кући да се осврнемо само малим дијелом на прошлост наше како волимо рећи “ славне
„историје.Да ли је познато како су се понашали Црнојевићи и шта је све рађено и какао се служило страним завојевачима ,само ради, иапк на крају зашто и не рећи, својим личним интересима.
Тако Антонијо Бизанти у родослову о Венецији Зети Котору и Грбљу пише следеће:Котор у петнаестом вијеку су снажно обиљежила снажно два догађаја’пад под млетачком републиком боље рећи заштитом 1420 године и побуна грбаљског народа или какао пише сељака (1421 -1428; 1431 -1433; 1448-1452; 1465-1469) У сталном балансирању између Венеције ,и српских деспота Хранића -Косача.гбаљских сељака и зетских госпдара Црнојевића,Котор је тражио начина да успостави пријатељске односе с овим последљим,од чијих су несталних савезништва и потреба да заштите и прошире своје скромне области посједе у которском дистикту били под сталном сијенком пријетњи.Ти напори вишеструко умножени у вријеме недаћа изаѕвани операцијам деспота Ђурђа Бранковића против млечана и побуне грбаљских сељака 14481452,навеле су превртљивог Стефаницу Црнојевића да изрази спремнос Сињорији и обећа да ће умирити Грбаљ.Каљко је Стефаница умирио грбљане то се унашој историјографији врло ријетко или скоро не помиње.А урадио је тако на првару позвао око седамдесет грбљана на брдо Ђурђевац гдје их је све побио.Наравно да је самим тим постао слуга Млетаче Републике и за то добио концесије да користи солану у близини манастрира Михољска Превлака и друге принадлежности.Дакле то је само један од историских примјера какао су се владари односили према слободи и народу који је био угњатаван од страних завојевача.Од такве праксе преко династије Петровића у Црној Гори или Обреновића и Карађорђевића у Србији било је у сваком случају ,али таквог подаништва као овај примјер Стефанице Црнојевића је само сличан или исти потез Мила Ђукановића за вријеме бомбардовања Југославије 1999 ,с тим што је изостало линчовањ и егзекуција појединих гупа као код Стефанице код убијања људи из Грбља ,већ се то урадило у кругу ДБ картела постепено и то траје до данас.
Зато нема чуђењу свему што нам се десило и што ће се по свој прилици још дешавати.Ако којим случајем и дође до неког преокрета што је увјек могуће ,то неће бити наша СВЕУКУПНА ЗАСЛУГА ,него природне околности и можда воља самога БОГА !