Ђенерал Михаиловић је имао више понуда од Савезника да напусти земљу и спаси главу од канџи комуниста који су га, како се касније испоставило, унапред осудили и спремили његову ликвидацију али је то увек одбијао уз напомену да остаје са својим народом у тим тешким тренуцима, да не жели да га напусти итд…
О томе је познато следеће:
То (понуда – м.п.) се најпре десило 1. новембра 1944. године у Бољаницу приликом одласка Мекдауела, Милодраговића и Рајачића. ‘–Ђенерал Михаиловић је одбио да пође са њима. Нико није могао да га убеди’, записао је Ник Лалић који је остао са четницима.
Према другом америчком извору, Мекдауел је добио наредбу од своје централе из Барија да понуди Дражи одлазак из земље. Овај извор бележи како је Дража “одбацио живот изгнаника или избеглице и инсистирао да же остати и умрети у својој земљи.“
Много година касније, на предавању у Сан Франциску, своје похвале Дражиној интелигенцији, карактеру и схватањима, Мекдауел завршава следежом реченицом: “Моје дивљење према њему није било веће него када је најодлучније одбио да заједно са мном напусти тле своје земље.“
И наши људи из иностранства тражили су да Дража напусти земљу, а он им је одговорио 24. децембра, преко шефа Центра везе Врховне команде мајора Певеца:
–На депеше које сте ми послали из иностранства одговорите преко Петковића и Фотића следеће: Ђенерал Михаиловић није ни помишљао да напушта земљу у данашњим тешким часовима. Активност бораца ЈВуО прилагођава се приликама.‘
Kада су 27. децембра амерички авиони поново слетели у Бољанић, Дражи је још једном понуђено да напусти земљу. Ник Лалић, који је тога дана отпутовао са својим радиотелеграфистом Артуром Џибилијаном, пише:
-‘Ђенерал Михаиловић је одбио мој предлог да и он пође са нама у Италију упркос мојој информацији да сам такав налог добио из Вашингтона. Ђенерал Михаиловић ми је одговорио да је он чврсто одлучио да остане са својим народом, и да не жели да га напушта кад је најтеже.’
У четничким редовима остала је легенда да је Дража, на америчке понуде да напусти земљу, одговорио Дантоновом опаском изговореном у Француској револуцији 1789. године: “Отаџбина се не носи на ђоновима ципела.“
57 M. Pesic, Misija Haljard, 166.
58, 59 K. Nikolic, Istorija Ravnogorskog pokreta, knjiga treca, 246, 304
60 AVII, CA, K-301, reg.br. 5/1.
61 M. Pesic, Misija Haljard, 167.
Зато је Дража остао легендарни и бесмртни вођа…
