Насловна Политика Драган Шоћ, прилози за одбрану цркве: Отимање храмова почетак усташоизације Црне Горе

Драган Шоћ, прилози за одбрану цркве: Отимање храмова почетак усташоизације Црне Горе

Предложени закон о слободи вјероисповијести није закон о слободи вјероисповијести, већ закон о отимању храмова православне Цркве у Црној Гори. У једној секуларној, правно уређеној демократској држави не би било могуће да се донесе закон о слободи вјероисповјести у облику у којем је он утврђен од стране Владе Црне Горе. Кад је у питању стицање и губљење имовине, и свака интервенција државе у том смислу, као што сада ради, јесте кршење уставних начела о раздвојености Цркве и државе, и, шта још важније, кршење уставног начела о неповредивости права својине, оцијенио је адвокат Драган Шоћ, члан Правног савјета МЦП.

Он је казао да држава има своје интересе и домен дјеловања, и она општим правилима уређује питање стицања својине, као што је то и Црна Гора уредила, и у оквиру тих правила сваки субјект права стиче или губи својину:

Црква је једна од субјеката права у том смислу. Према томе, нема никакве правне разлике између државе, Цркве, Драгана Шоћа, Марка Марковића или било кога у Црној Гори кад је у питању стицање и губљење имовине. Волио бих када би неко направио истраживање или спровео референдум у Црној Гори са једним основним питањем: Да ли подржавате закон који имовину православне Цркве претвара у државну имовину, посебно храмове? Међутим, власт врло добро зна да би већина грађана била против тога, па се заклањају иза ових институција које заиста функционишу, али које у конкретном случају имају легалитет, али немају легитимитет, немају утемељење у суштинској вољи грађана Црне Горе.“

Уколико би се закон усвојио, његово спровођење у пракси би изгледало тако што би власт прво на папиру спровела прекњижавање својине са Митрополије црногорско-приморске и других епископија које дјелују на територији Црне Горе и њихово уписавање као државне својине.

„Онда ће они једноставно да пусте да се ствари не мијењају у практичном коришћењу права“, каже Шоћ и упозорава да онај који има својину одлучује о томе како ће се то што је у његовој својини користити.

„Примјер: имате кући, нико вам не може забранити да ту кућу уступите другоме на коришћење, изнајмите, примите га као госта, али да га у одређеном моменту удаљите. Дакле ви одлучујете како ће се користити нешто што је у вашој својини. Претпостављам да ће након извјесног времена услиједити сљедећи корак, а то је да се да, Боже ми опрости, овој дружини коју они називају црквом, а која то није, да у одређеном времену ту својину користе као да они задовољавају потребе неких вјерника.“

По његовом мишљењу то ће и бити први озбиљан тест о томе да ли ће грађани Црне Горе и људи који су вјерујући, као и они који то нијесу, али поштују принципе и своју традицију, допустити да неко ко нема својства цркве уђе да би радио нешто зашта није овлашћен.

Даље, господин Шоћ претпоставља да у неким стратешким плановима стоји и зацртано да та дружина, коју они називају „црногорска православна црква“, прихвати Унију, као што су то урадиле неке цркве, обреди ће бити по православном, али ће се признати врховни поглавар папа. Такође, по њему, слиједи и обрачун са наслијеђем Петровића, укључујући њих саме, који је већ почео тиме што се Свети Петар Цетињски означава као геноцидан на дјелу, а Његош геноцидан на перу.

И долазимо до онога што је зацртано у дјелима и писанијама Савића Марковића Штедимлија, црногорског усташе, да су Црногорци уствари црвени Хрвати. Треба те људе назвати њиховим правим именом и скренути пажњу на то. Ако неко одлучује у скупштини треба да се јасно и гласно чује да он освојим именом и презименом каже да ли је за то или није.

У свим модерним земљама у цивилизацијском кругу којем припада Црна Гора, начело секуларизма је присутно од Француске револуције, и Црква и држава су одвојени, а кад је у питању имовина читав западни систем почива на неприкосновености права својине ма чија она била:

„Црква дјелује по својим канонским правилима, држава се не мијеша у то, а држава дјелује по својим правилима и Црква се не мијеша, изузимамо морални духовни утицај Цркве преко вјерника који она обликује“, казао је адвокат Шоћ истичући да се подразумијева да Црква има право да изнесе свој став о сваком крупном друштвеном питању. Као примјер је невео оштру дебату око права на абортус у Италији, када је католичка Црква отворено стала против тога закона, али ником није пало на памет да каже да се папа мијеша у државне послове.

Црква има своја канонска правила којим уређује своју унутрашњу организацију и држава нема право да се мијеша у то, може да јој се не свиди или свиди поједини поглавар и то што он говори, али нема право да пориче да он има то својство, односно да измишља некога другог.

У катастарским књигама Црне Горе су уписани храмови као својина не Српске патријаршије него Митрополије црногорско-приморске и епископије: бидимљанско-никшићке, милешевске, и захумско- херцеговачке, и оне имају својство правног лица. То је до сада било неспорно и остварено не само вјековима прије, него и потврђено и од ове власти која данас све то оспорава и покушава да негира пласирањем неистина о историји, измишљајући и обмањујући људе како се ништа неће промјенити, тврдећи да само хоће да раздвоје својину Цркве од државе, као да је она спојена, што није тачно, тврди Шоћ и додаје:

„Зна се шта је чије, а ако се не зна, постоји правни пут да се то утврди. Ако држава тврди да је било када у историји то било у својини државе Црне Горе, у вријеме кад је она била књажевина, па краљевина, како они кажу прије 1918. године, постоје регуларна и јасна правна средства да они то своје право остваре, тим прије што су држави доступни сви архиви, документи које Црна Гора посједује, а вјероватно могу да их добију и од страних архива. Али, нема ти доказа. Напротив. Постоји попис државне имовине из 1912. године тадашње краљевине Црне Горе: војни станови, касарне, зграда суда, зграда управе, зграда школе, цркве нигдје није било јер није било у њеној својини. Дакле брутално говоре неистину и обмањују народ.“

Пошто нема основе да докаже да је црквена имовина икада била државна, власт доноси закон којим ће да је отме, па онда Црква да доказује.

Става је да је посебно питање чије су задужбине манастири: Ђурђеви Ступови, Морача, Пива… Бока до 1945. није припадала Црној Гори, односно до 2006. године, него је била саставни дио држава у којима је Црна Гора била. Бока 1918. није била држава Црна Гора, већ Аустроугарска, па се као самостална територија директно прикључила Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. Посебно је питање Метохија која је у периоду од 1912. до 1918. била саставни дио Краљевине Црне Горе.

Хоће ли господа Марковић и Ђукановић да траже да се Високи Дечани, Богородица Љевишка, Пећка патријаршија упишу у катастар као власништво државе Црне Горе, јер прије 1918. године то је било државна територија. Острошки манастир је саградио Епископ херцеговачки Свети Василије, слава му и милост, и то прије Петровића, прије него што је постојало име Црна Гора чак и као територија, а камоли у политичком смислу те ријечи, и тада је припадао Турској царевини. На основу чега може Душко Марковић да каже да то припада држави Црној Гори, на основу којег права!?

Шоћ посебно истиче да право Цркве никад није било оспоравано, Турци су палили манастире, насилно их претварали у џамије, али нијесу доводили у питање њихово власништво, и ниједном окупатору није пало на памет да храмове подржављују, па чак ни комунисти то нијесу радили:

„Ова власт сада хоће да уради оно што нико никада у историји ових територија, како год се оне звале, није радио. Вјерујте, да они имају доказе, не би они ово радили, него би поднијели тужбу, као што сваки грађанин има право ако има доказе да оспори својину.“

На крају слушаоцима Радио Светигоре адвокат Драган Шоћ је поручио да пазе јер све што чују из уста власти треба да знају да је лаж или манипулација, да почива на лажним интерпретацијама прошлости:

Никада није постојала црногорска православна црква под тим именом, постојала је Православна митрополија црногорска, нити је икад иједна црква била у државној својини. Није тачно да неће да манипулишу коришћењем цркава и манастира, желе да временом у те цркве и манастире уведу оне којима ту мјесто није, желе да их комерцијализују и преко њих дисциплинују православну Цркву, да је одвоје од матице и на крају крајева све тоје дио, по мени, једног процеса који бих назвао антисрпство у Црној Гори или да будем бруталан, усташизација Црне Горе и остваривање програма Савића Марковића Штедимлија“, казао је адвокат Драган Шоћ, члан Правног савјета МЦП и закључио подсјећањем на поруку коју је оставио Свети Василије Острошки 1666. године:

„И ко би покушао нешто да отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу и стоку са синовима, и сав иметак да му Господ затре и распе одједном у вјекове, амин! Да његов дом настрада у вјекове, амин!“

Извор: сајт Митрополије црногорско приморске

Најновији чланци

Милорад Додик: Инцко крши међународно право!

Високи представник је прекршио међународно право, Устав и законе у БиХ, изјавио је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Додик је истакао да високи представник...

Милојко Спајић пун оптимизма: Из Јапана стиже милијарда!

Црна Гора очекује милијарду еура инвестиција из Јапана, саопштио је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић. Посјету Јапану је оцијенио веома важном, гдје су,...

Идемо даље: Срби за Новака!

Изгубио Новак Ђоковић! Није изгубио, за Србе је имао лош дан, нешто му није било до игре. И шампиони имају право на лош дан,...

Рефлексије 13-јулског устанка 1941 и његови фалсификати (14): Стравични злочини комуниста на „Пасјем гробљу“!

Пише: Миљан Станишић Још и прије јулског устанка и након њега комунисти су започели са убиствима политичких противника, али то није имало такве размјере као...

Здравко од Токија или цвијеће за Драгињу: Рашкова подсјећања о(т)пуштеног премијера!

Пише: Иван Милошевић Није се Здравко ни одморио од дугог повратка у Црну Гору, још није попио ни јутарњу кафу и пребројио ковид антитијела, за...