Насловна Почетна Дола и Срби: Крвави пир Ханџар дивизије није имао милости ни према...

Дола и Срби: Крвави пир Ханџар дивизије није имао милости ни према дјеци!

Злочин у Пивском Долу 1943. је назив за ужасни злочин који су 7. јуна 1943. године извршили нацистичке СС јединице „Принц Еуген“ састављени углавном од Дунавских Немаца (Срем, Бачка, Банат) тзв. Фолксдојчери, уз помоћ муслиманских усташа из Ханџар дивизије и усташа из Гатачке долине.

Тог дана у Пивском Долу, на сјеверу Црне Горе убијено је преко 520 Срба, србске нејачи, а од тога 109-оро дјеце. Овај монструозни злочин умногоме је сличан ономе у Крагујевцу октобра 1941. па га често и називају „Пивска Крвава бајка“. Многе србске породице и братства су завијена у црно, гдје су чак и многа огњишта угашена.

Годинама послије Другог свјетског рата о овом свирепом злочину се морало ћутати у име „Братства и јединства“, идеологије на којој је створена социјалистичка Југославија. Ипак, неки знаменити људи су написали књиге и тако сачували од заборава овај сташан злочин од звери у људском облику.

Тек почетком 21. вијека у Пивском Долу почело је обиљежавање овог злочина служењем парастоса.

Велика група добро наоружаних војника из нацистичке јединице „Принц Еуген“, заједно са муслиманским устшама из Ханџар дивизије, потпомогнуте и гатачким усташама (369. хрватска и 118. добровољачка дивизија), дошле су 7. јуна 1943. на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља у долину ријеке Пиве. Овај напад на Пиву био је наставак 4. офанзиве после битке на Неретви, гдје су се на овој територији дурмиторског среза груписале партизанске снаге које су прешле из Босне у Црну Гору.

Одмах у зору су почели да сјевају рафали према србским кућама, јер су зликовци упали у србска села, те започеле стравичан пир неимајући милости ни према малој дјеци. Тако да је за неколико сати мучки убијено најмање 522 житеља овог краја, а од тога је било 109 дјеце која су млађа од 12 година.

Усташки и нацистички злочинци су наставили терор и отишли у оближње катуне, гдје су према неким проценама бацали са литица преко 1.200 србске нејачи, што је било више од половине тадашњих станивника Пивског краја. Братство Благојевића је тог дана изгубило 220 житеља. А у Гојковића Долу су затворили 46 мјештана и све живе их спалили.

Страдалничка села су постала: Плужине, Јасен, Стабна, Миљковац, Дуба, Рудиница и др.

Коста Радовић, пјесник из Пиве, свједочио је 1969. године о злочину овако:
– „Никада нећу заборавити Дола. То је највеће стратиште у Црној Гори, голема и непреболна трагедија пивског народа. Имао сам тада седам година и са двадесетак мјештана из села Борковић био сам у збјегу, сакривен од прогонитеља, у једној високој пећини преко кањона Комарнице. Сјећам се да су се из Дола чули рафали и лелек који је пресјекао небо и који никада нећу заборавити.

Када се лелек проломио у пећини је наступио општи плач. Био сам збуњен, нијесам знао шта се догађа, али сам осјетио страшну језу и страх. Касније су ми објаснили шта се све десило… Тај лелек ме обавезује да се увијек сјећам несрећника који су убијени у Долима, да о њима пишем, да не дозволим да се забораве.

Народ није крив што је постао жртва. Али зато тај народ заслужује да се његова жртва не заборави. То што се Дола не спомињу у уџбеничкој литератури, што дјеца на уче о њима и не знају шта је све Пива претрпјела, право је варварство, срамота и гријех. То ниједан цивилизовани народ не би дозволио. Али то је зато што никога не интересује шта се дешавало у Пиви.

Зато би требало организовати један научни скуп на коме би се говорило о Долима и са кога би требало упутити апел овима који пишу уџбенике да и тај догађај коначно нађе мјесто у школској литератури!“.

Један житељ Пиве свједочи слиједеће:

– „У једној вртачи за минут је убијено 106 дјеце и мајка која се у том тренутку порађала. Једно дијете у колијевци бацили су низ стијене. Колијевка се углавила између бора и литице и дијете је тако живјело док је инстиктивно исисало све своје прстиће, а затим је, тако жалосно, преминуло… Грозна је Пива била тих дана. Свуда смрт и црни гареж. Сјећам се, да сам након повратка из збијега, отишао са говедима према ријеци Комарници и натрчао на гомилу лешева у распадању. Избезумљено сам трчао назад и када сам стигао на врело пао сам и онесвијестио се. Касније сам и у сну стрецао и имао кошмаре…“.

Милош Гломазић (1907), свједок који је једини успио да утекне са стрелишта, поживио је 80 година:
– „Када је наишла та СС дивизија, која никога живог није остављала испред себе, покупила је све становништво које је затекла. Поред мене из куће су одведени и моја сестра Вида и осмогодишњи сестрић Вељо Вучуровић, који је дошао у ујчевину.

Мог брата Саву, који није хтио да крене из куће јер је претпоставио шта нам се спрема, убили су у кући. Заједно са њим убијени су и његова супруга, син и три кћерке. Када су их побили запалили су кућу тако да се није имало шта сахранити јер је остао само пепео“.

ИМЕНА ЖРТАВА

У Пивске жртве се убрајају:

Јаглика Аџић, 17-годишња дјевојка коју су спалили Њемци, муслимани и усташе.
Стоја Аџић, првобитно је побјегла, а онда се вратила када је чула врисак и плач своје дјеце па скочила у огањ.
Крсто Аџић
Милорад Аџић (8),
Момчило Аџић (4)
Душан Аџић (2)
Малиша Ђикановић
Митра Ђикановић, која се тог дана порађала у моменту стријељања.
Ђоле Ђукановић
Саво Гломазић
Вида Вучуревић
Вељко Вучуревић (8)

Још за вријеме рата, али и послије Обрен Благојевић је сакупљао податке о овом злочину и записивао их. Који су касније публиковани у неким књигама.

Србска Православна Црква је Пивске новомученике канонизовала крајем 1990-их година и ставила у црквени календар.

Тек 1977. године, три деценије послије рата у Пивским Долима је подигнут споменик, односно меморијални споменик. То је дјело вајара Луке Томановића. Касније на иницијативу породице Благојевић 2006. године изграђена је и црква, типа ловћенске капеле.

Професор Веселин Матовић је проналазио ријетке свједоке овог свирепог злочина, па је Србска ТВ снимила један документарни филм „Када се Пива на небо селила“, у коме је испричана прича о суровости једног од највећих злочина у Црној Гори.

И професор Миле Цицимил је написао књигу „Крв Пиве“, која је писано свједочанство о овом јунском злочину 1943. године у Пивском долу. Забиљежена су аутентична свједочанства малобројних преживјелих.

Извор: Злочини над Србима

Најновији чланци

Милорад Додик: Инцко крши међународно право!

Високи представник је прекршио међународно право, Устав и законе у БиХ, изјавио је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Додик је истакао да високи представник...

Милојко Спајић пун оптимизма: Из Јапана стиже милијарда!

Црна Гора очекује милијарду еура инвестиција из Јапана, саопштио је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић. Посјету Јапану је оцијенио веома важном, гдје су,...

Идемо даље: Срби за Новака!

Изгубио Новак Ђоковић! Није изгубио, за Србе је имао лош дан, нешто му није било до игре. И шампиони имају право на лош дан,...

Рефлексије 13-јулског устанка 1941 и његови фалсификати (14): Стравични злочини комуниста на „Пасјем гробљу“!

Пише: Миљан Станишић Још и прије јулског устанка и након њега комунисти су започели са убиствима политичких противника, али то није имало такве размјере као...

Здравко од Токија или цвијеће за Драгињу: Рашкова подсјећања о(т)пуштеног премијера!

Пише: Иван Милошевић Није се Здравко ни одморио од дугог повратка у Црну Гору, још није попио ни јутарњу кафу и пребројио ковид антитијела, за...