Данас, почетком 2026. године, свет више не функционише кроз изузетке већ кроз обрасце. Сједињене Америчке Државе су умешане у отмицу председника Венецуеле. Ово није лапсус или дипломатски инцидент, већ демонстрација хијерархије. Порука је јасна и хладна. Суверенитет постоји само док се не меша у интересе јачих. Одсуство озбиљне реакције институција не произилази из немоћи већ из сагласности. Систем не реагује јер се у том чину препознаје.

Истовремено, педофилска мрежа повезана са Џефријем Епштајном се разоткрива пред очима јавности. У тој мрежи нису анонимни појединци, већ председници држава, познати предузетници, политичари и друге јавне личности. Њихова повезаност говори не само о личном злочину, већ о затвореном кругу моћи у коме је одговорност суспендована. Када такви људи остану нетакнути, то није неуспех правосуђа већ његове функције. Правда престаје да буде универзална и постаје селективна служба.

Доналд Трамп јавно најављује да ће преузети Гренланд. Та изјава није провокација, већ искреност. Она разоткрива логику у којој се територије третирају као имовина, а људи као препреке. Ћутање или благе реакције на такве најаве показују колико се свет навикао на насиље речи пре насиља дела. Када претња не изазива отпор, она се нормализује и припрема се тло за реализацију.

Израел напада суседне земље без икакве осуде. Он чини злочине и геноцид. То не само да уништава регионалну стабилност, већ и идеју универзалних правила. Када се сила толерише у зависности од тога ко је користи, закон престаје да буде оквир и постаје оруђе моћи. Таква селективност ствара ланчану реакцију јер сви уче исту лекцију. Правила важе само за оне који их не могу прекршити.

Рат који траје јер се исплати

Украјинско-руски сукоб је милионе људи учинио јадним. То су стварни животи претворени у колатералну штету због геополитичких интереса. Милиони су расељени, многи су умрли, а они који су преживели сносе последице које се не мере статистиком. Рат се наставља јер нема одговорности. Када се кривица разблажи до непрепознатљивости, рат постаје стање, а не изузетак.

У таквом свету, мито и корупција не представљају девијацију већ логичан наставак поретка. Системи су затворени и самоодрживи. Они штите лојалност и кажњавају девијацију. Одговорност би разоткрила целу структуру и стога се систематски избегава. Нико није позван на одговорност јер би одговорност угрозила све.

Док се дешавају отмице председника, разоткривају се глобалне педофилске мреже и воде се ратови који уништавају будућност читавих генерација, медијски простор је испуњен ситним крађама, графитима и другим безначајностима. То није резултат лошег новинарства, већ намерно обликованог фокуса. Јавна пажња је ограничен ресурс и мора се трошити на неважно.

Цензура не мора бити отворена да би била ефикасна. Она функционише кроз алгоритме, уредничке одлуке и друштвену стигматизацију. Свако ко постави питање које доводи у питање структуру моћи етикетира се као теоретичар завере. Ово не оповргава дебату, већ је спречава. Систем се не брани аргументима, већ етикетама.

Вештачка интелигенција најављује друштвену прекретницу без друштвеног договора. Стотине милиона људи ће изгубити посао. Ово се не представља као политичка одлука, већ као техничка нужност. Иза ове неутралне реторике крије се избор. Избор да се ефикасност и профит ставе испред људске стабилности.

Истовремено, кредити се више не могу отплаћивати. Светска монетарна политика заснива се на систему у који никада није уведена камата. Ово ствара трајно стање дуга. Дужници су свуда, али главни поверилац остаје невидљив. Дуг није грешка, већ алат. Он одржава контролу јер се решење никада не предвиђа.

Налазимо се на прекретници. Ово није сукоб идеологија, нација или идентитета. Ово је сукоб између разума и манипулације. Систем рачуна на то да ће обични људи бити подељени, супротстављени једни другима. Мржња служи као димна завеса иза које се врши систематска пљачка.

Разоткривање оних који јавно шире мржњу и подстичу сукобе није морални гест већ чин одбране. Сваки такав позив служи да одврати пажњу од узрока и преусмери бес ка погрешним циљевима. Они који подстичу не делују у интересу обичних људи већ у интересу оних који имају користи од хаоса.

Апел свима који желе ред, рад и мир

Овај текст је намењен поштеним људима који желе ред, рад и мир без мржње према другима. Циљ није прогон или освета. Циљ није да се неко повреди. Циљ је спречити обичне људе да плате цену туђих интереса и спасити многе од зла које долази.

Извор: Логично