Конферениција српских националних организација из земаља региона организовала је данас у Српској кући у Подгорици трибину „200 година Летописа Матице српске“ – најстаријег часописа за књижевност на свијету, који излази од 14.фебруара 1824.године. Предсједник Матице српске Драган Станић рекао је да је Летопис Матице српске својеврсна енциклопедија и својеврсни празник српске културе, чији први уредник и издавач био Георгије Магарашевић.
-У српској култури имамо феномен књижевно- научног часописа „Летопис Матице српске“, који постоји два пуна века. Пут Летописа Матице српске је доста стабилан и чврст којим и даље треба ићи, рекао је Станић.
Говорећи о историји Летописа Матице српске, Станић је нагласио да први текстови у часпису су били у функцији изградње новог погледа српског интелектуарлца у борби за своје мјесто у Аустроугарској монаргији.
-Срби су имали ту врсту самосвјести, док други славенски народи нијесту имали ту особину.Летопис Матице српске је у својим првим бројевима, који су излазили четири пута годише, говорила о елитном српском инетелектуализму. И дан данас Срби могу тим начином да се изборе за своје мјесто међу европским народима, рекао је Станић.
Он је додао да је у Летопису Матице српске чувана за две вијека његована култура прошлости Срба у књижевности.
–Летопис Матице српке је врло елегантно прошао и градио нове слојеве који су се појављивали у српској и европској култури , од просветитељства, романтизма до савремених књижевних токова, истакао је Станић.
-Тај завет да Летопис Матице Српске траје до вијек вјекова, треба и ми данас да наставимо и његујему, закључио је Станић.
Главни и одговорни уредник Летописа Матице Српске Селимир Радуловић говорио је о структури и садржајима Лепотиса Матице српске, који до наших дана излази у континуитету.
–Летопис Матице српске је сво вријеме трајања његовао је све вриједности српске књижевности и културе, на том путу је и данашња уређивачка политика часопсиса. И поред критика , за многе генерације писаца , историчара и клутурних стваралаца увјек је била част бити сарадник најстаријег часопсиса Летописа Матице српске, истакао је Радуловић.
Он је нагласио да је Летопис Матице српске „најлепше огледало у коме се огледа српско стваралаштво за два века постојања“.
