Просто је неоподношљиво слушати овог Александра Зековића, предсједника Савјета за контролу полиције. Он се умјесто контролора претворио у обичног агитатора полиције. Хвали полицију на све стране, те љубазни, па неће да бију, него прво упозоравају, те силу употребљавају само када морају, те се и они образују како да реагују када их нико не напада, како да мирно посматрају када им неко напада предсједника државе, те грађани се убише од позива на адресу полиције како би им честитали какви су професионалци, итд… Гарант да је Зековићу досадило да ради што је до сада радио, па би мало да промијени фотељу, а изгледа да је пикирао неку од бројних у полицијским кабинетима. А баш би се лијепо и уклопио у ту атмосферу, јер као појава баш подсјећа на полицајца. Када обуче униформу има да сија као прави полицајац и има жене да се окрећу за њим!
И сву ту хвалу полицији Зековић је саопштио у истом дану када из полиције стижу информације да уз помоћ „савјесних грађана“ прате критичаре овог режима, посебно на друштвеним мрежама, и да за то имају и посебне тимове. Зековић ни да зуцне и да пита ове полицајце ко им је рекао и дозволио да прелиставају туђе фејсбук профиле и биљеже шта се пише на порталима и ко их је научио да то припада демократским, а не тоталитаристичким и бољшевичко-удбашким праксама. Чак неке профиле и обарају, а њихове власнике због критика на рачун државних функционера и кажњавају. Ништа од тога Зековић не види, али види љубазне полицајце, пендреке окићене цвијећем, жене заљубљене у полицајце, које им саме скачу у загрљај, јер су тако лијепи, толерантни, снажни и предусретљиви.
Ни да зуцне о синоћњој акцији полиције у Пљевљима и снимцима емитованим тим поводом. Ни он нити било ко други није се огласио поводом тога, али зато Зековић сриче бајке о полицији у које мало ко вјерује, осим њега и његове дружине која би радо да се удоми у неку добро плаћену безбједоносну фотељу!
