Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

НА ВИДОВДАН У БЕРАНАМА: Признања “Гласа Холмије” у рукама Неде Ђукић-Боројевић, проф. др Вучића Дашића, Видака Масловарића и Ивана Милошевића!

Уредништво “Гласа Холмије” из Берана уче је уручило овогодишња вриједна признања за достигнућа из историје, књижевности и новинарства. Овогодишњи добитници су проф. др Вучић Дашић, Неда Ђукић-Боројевић, Видак Масловарић и Иван Милошевић. Уочи додјељивања пизнања представљена је књига Неде  Ђукић-Боројевић ” Вила са Чакора”, књиге о трагичној судбини Бранке Ђукић, Српкиње коју су 1975. глдине силовала два Албанца, а које је из освете у судници у Бијелом Пољу убио њен отац Раде.
Уручивању награда присуствовао је и Милун Рмуш, предсједник локалног парламента у Беранама.
‘НАГРАДА РАДОМИР П. ГУБЕРИНИЋ”, ЗА ПУБЛИСТИЧКИ РАД И ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА СА ПРОСТОРА ВАСОЈЕВИЋА ПРИПАЛА ЈЕ ПРОФ. ДР ВУЧИЋУ ДАШИЋУ
Награда “Радомир П. Губеринић“ за 2024.годину припала је проф. др Вучићу Дашићу,родом из Брезојевица код Плава.
За награду “Радомир Губернић”.Жири у саставу: Mиличко Трифуновић, предсједник жирија, и чланови жири Душан Поповић и Живко Бјелановић.
Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране, данас Удружење добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и часопис “Глас Холмије“ од 2013. године успоставили су завичајну Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића коју додјељују истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај.
Награда носи назив – “Радомир П. Губеринић“ – до сада су је примили:
за 2013. годину публициста и новинар Вукосав Вуле Ракетић, за књигу “Хероина великог срца“, која говори о животу и раду Дивне Вековић;
за 2014. књижевник Бранислав Оташевић, за књигу “Милован Ђилас-скица за портрете“,
за 2015. годину историчар Горан Киковић, за књигу “Преци и Потомци“ – монографија Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране,
за 2016. годину генерал др Лука Кастратовић, за књигу “Сердари, војводе и генерали из Васојевић“,
за 2017. годину проф. др Марко Кнежевић, за књигу “Велика и Новшиће“,
за 2018. годину академик професор доктор Јован Бабовић за књигу “Од Комова до Српске Атине“.
за 2019. годину награда је додијељена професору доктору Славољубу Ђукићу за књигу “Васојевић свој на своме – навијек и амин“,
за 2020.годину награду је добио професор Благоје Шарић,за књигу “Какав учитељ -такав народ“.
за 2021.годину награду је добио публициста Михаило Микан Перовић, за монографију Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца-Андријевица.
Награда “Радомир П. Губеринић“ за 2022.годину припала је Новици Ненадовићу ,публицисти за књигу “Поглед у прошлост Васојевића“.
Награда “Радомир П. Губеринић“ за 2023.годину припала је Мирку Вукићевићу ,публицисти .
Награда “Радомир П. Губеринић“ за 2024.годину припала је проф. др Вучићу Дашићу .
Вучић Дашић рођен je 1937. године у Брезоjевицама код Плава, Црна Гора.
Основну школу je завршио у Брезоjевицама и Плаву, а Вишу реалну гимназиjу у Беранама – 1956. године.
Исте године уписao je Природно-математички факултет(група Математике) у Београду и дипломирао 1960. године.До 1970. године предавао jе математику и физику у средњим школама (Приштина, Зревњанин, Сjеница, Беране).
Универзитетску кариjepу почеo je y септембру 1970. го-дине на Техничком факултету у Подгорици, а касниjе наставио на ново отвореном Природно-математичком факултетуУниверзитета у Подгорици. Постдипломске студиje уписаo je 1972. године у Београду. Магистрирао je 1975. године, а затим годину дана био на научно стучном усавршаваньу у Москви (МГУ). Докторску дисертациjу одбранио je 1979. године на Универзитету у Сapajеву.
У звање доцента изабран je 1980. године, а 1986. у звање ванредног професора на Природно-математичком факултетуу Подгорици. За редовног професора изабран je 1991. године.Затим je 2004. године пензионисан, али je и даље ангажовану настави.
Поред математике бави се и поезиjом. Нa таj начин своj духовни простор допунава рационално-емотивним боjама. Обjавио jе досад шест збирки поезиje:
Кориjени ватре (Ступови, Андриjевица, 1998.), Антидневник (Комови, Андриjевица, 2000.) ,Метафора траjана (Просвета, 2018.) , Сабиране времена (Просвета, 2019.) ,Сjенке времена (Просвета, 2019.) , Одсjаjи времена (Партенон, 2020.) ,Поетски трептаjи и други додири (Удруженье кьижев-ника Србиje, 2022). Поетски трептаjи и други додири (Удруженье кьижев-ника Србиje, 2022), Поларитети и разноврсности (Удружење књижевника Србије, 2022), Нека размишљања о вези математике и поезије реализовао је у књизи „Између математике и поезије („Октоих“, Подгорица 2006.). Има у рукопису (необјављено) још двије збирки поезије, од којих је једна Хаикуи неколико прозних записа.(„Октоих“, Подгорица 2006.).
НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ,ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ “ЛАЗАРЕВО СЛОВО“ ЗА 2024. ДОБИЛА ЈЕ НЕДА ЂУКИЋ БОРОЈЕВИЋ
Награду за књижевност, историју и културу “Лазарево слово”,за 2024.годину жирији је додијелио пјесникињи и књижевници Недељки Неди Ђукић Боројевић,за роман Вила са Чакора, који описује у роману Бранку Ђукић.
”Лазарево слово за 2024”. – Жири у саставу: Вулко Шћекић, предсједник жирија, чланови: Мирко Вукићевић и проф. Др Јован Бабовић.
Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици је од 2018. установило награду “Лазарево слово“, које је:
за 2018. године додијељено историчару Горану Киковићу,
за 2019.годину проф.др Драгомиру Кићовићу,
за 2020. године Књижевнику Миловану Мишу Кубуровићу,
за 2021. године публицисти и пјеснику Давиду Лалићу.
.за 2022. године Зорану Вулевићу,публицисти и преводиоцу
за 2023. године добио је књижевник Вулко Шћекић
за 2024. Године Добила је књижевница и пјесникиња Неда Ђукић Боројевић.
БИОГРАФИЈА НЕДЕЉКА НЕДА ЂУКИЋ БОРОЈЕВИЋ
Рођена је у Великој Сочаници, код Дервенте, гдје су се њени преци прије два вијека доселили из Васојевића – Лијеве Ријеке у Црној Гори. Медицински је радник у пензији – мајка кћерке и сина – бака троje унучади.
Објавила је прозну трилогију: “РОТКВА СА ШЕЋЕРОМ”, “ВРИЈЕМЕ ЉУБАВИ” и “МЕДОНОСНА ПОЉА”, а убрзо и “РОДОСЛОВ РОДА ЂУКИЋ”, у Великој Сочаници и роман “ТРАЖИМ ТЕ”.
Послије прозних дјела, одважила се кренути у поетску шетњу искључиво за душом, чега резултат су три збирке пјесама: “ДВА ОКА ДУШЕ”, “СА ИЗВОРА СЈЕЋАЊА” и “У ЊЕДРИМА ЗАВИЧАЈ“.
2021. год. објавила је роман о Васојевићима “БОГ НАМ ЈЕ СВЈЕДОК”, а најновије књижевно остварење је драмска прича “ВИЛА СА ЧАКОРА” – објављена у три издања.
Члан је Удружења књижевника Србије, Матице Српске, Удружења књижевника Републике Српске и више књижевних клубова и културно- умјетничких друштава у Републици Српској, Србији и Црној Гори.
Радови су јој објављивани у великом броју заједничких зборника, од којих су многи и награђивани.
KЊИЖЕВНА НАГРАДА “РАТКО ДЕЛЕТИЋ“ ПРИПАЛА ВИДАКУ МАСЛОВАРИЋУ
Књижевни награду “Ратко Делетић” за 2024. добио је одлуком жирија књижевник и новинар Видак Масловарић,из Андријевице,који живи у Београду, који је потпредсједник Удружења књижевника Србије.
Одлуку за Књижевну награду ”Ратко Делетић” донио је – Жири у саставу: Давид Лалић предсједник жирија, чланови Радован Обрадовић и Жарко Бојић.
Часопис “Глас Холмије“ је 2017. успоставио књижевну награду “Ратко Делетић“.
Награду за 2017.годину добио је пјесник Драгомир Дале Ћулафић,
за 2018. годину пјесник и новинар Дарко Јововић,
за 2019. годину награда припала пјеснику и књижевнику Радомиру Стојановићу,
за 2020. годину добио књижевник и пјесник Вулко Шћекић,
за 2021. годину добио је пјесник Милан Мане Цимбаљевић.
За 2022. годину добио је пјесник и новинар Емило Лабудовић.
За 2023. годину добио је пјесник Давид Лалић
За 2024. годину добио је пјесник и новинар Видак Масловарић
ВИДАК М. МАСЛОВАРИЋ КЊИЖЕВНИК,Рођен је у Божићима код Андријевице, угледани књижевник – пјесник, романсијер, драмски писац и антологичар, књижевни критичари и есејист. По академском образовању је професор француског језика и књижевности, а по занимању новинар. Већи дио радног вијека провео је у Радио Београду. Уређивао је телевизијску емисију ТРЕЋЕ ДОБА, на Првом и Другом програму РТС-а. У Радио Београду је обављао послове уредника Образовног програма и замјеника главног и одговорног уредника Првог програма.
Објавио је седам пјесничких књига: ВЈЕТАР У РЕВЕРУ, ТУМАЧЕЊЕ СНА, ДРУГИ КРУГ, ПРОБУДИ СЕ (два издања), КЊИГОВЈЕНЧАНИ ЧИТАЧ, НЕВИДЉИВИ ИЗУМИТЕЉИ БУДУЋНОСТИ и збирку пјесама за дјецу БАКО БУДИ МУШКО, књижевно критичко трокњижје О МАГИЈИ РИЈЕЧИ, роман НЕПОМЕНИК, драму ЗАТВАРАЊЕ КРУГА, коаутор антологије ФИГУРЕ У ТЕКСТУ ГРАДОВИ У ФОКУСУ, састављач два избора из књижевности других аутора и аутор три књижевне студије.
Поезија, критике и есеји превођени су му на енглески, њемачки, француски, руски, арапски, румунски, словачки, мађарски, македонски и ромски језик.
Између осталих, добитник је књижевних награда:
ЛИМСКИХ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ ЗА 1976. годину,
ДИПЛОМЕ Међународног фестивала поезије за дјецу „БУЛКА“;
„ЗЛАТНЕ СТРУНЕ“ СМЕДЕРЕВСКЕ ПЈЕСНИЧКЕ ЈЕСЕНИ,
ПЛАКЕТЕ УКС „ СИМО МАТАВУЉ“,
БЛАГОДАРЈА УРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ за трајни допринос угледу и развоју Удружења.
ПРИЗНАЊА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ “НЕМАЊИН ЖИГ“ за трајни допринос угледу и развоју удружења,
Признања Српске духовне академије за животно дјело „РАВАНИЧАНИН“;
ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ за најбољу књигу критика и есеја „О МАГИЈИ РИЈЕЧИ“;
„ПЕЧАТА КНЕЗА ЛАЗАРА“ за духовност у поезији;
„ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ“ КУЛТУРНО ПРОСВЈЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ;
„ЗЛАТНОГ БЕОЧУГА“ ГРАДА БЕОГРАДА, за трајни допринос на унапређењу културе града
МЕЂУНАРОДНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ПОВЕЉА МОРАВЕ“ ,
НАГРАДЕ „МИЛАН БОГДАНОВИЋ“ за најбољу књижевну критку у Србији за 2021.
ПОВЕЉЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И УРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ „ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА“ за немјерљив национални допринос српској писаној ријечи.
НАГРАДЕ „ЂУРИН ШЕШИР“ за најбољу пјесничку књигу,
МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „ОРФЕЈ СА ДУНАВА“, за цјелокупно стваралаштво;
МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ ПЈЕСМУ ОБЈАВЉЕНУ НА САЈТУ „УНИВЕРЗАЛНА ПОЕЗИЈА“ У ТУНИСУ,
„ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ“ Српске духовне академије,
НАГРАДЕ „ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ“ за најбољу пјесничку књигу „НЕВИДЉИВИ ИЗУМИТЕЉИ БУДУЋНОСТИ“ (преведена на словачки, руски и француски језик),
НАГРАДА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ“ за 2022.год.
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе. Члан је Управног одбора и потпредсједник Удружења књижевника Србије. Одговорни је уредник култне трибине УКС „Француска 7“ . Живи и ствара у Београду и повремено у Андријевици.
НАГРАДУ ЗА ПУБЛИЦИСТИКУ И ЖУРНАЛИСТИКУ “ЗОРАН ВУЛЕВИЋ“ ЗА 2024. ДОБИО НОВИНАР И КЊИЖЕВНИК ИВАН МИЛОШЕВИЋ
Жири у саставу : Бранислав Оташевић, предсједник жирија, Жарко Бојић и Радоје Мишковић, донијели су одлуку да Награда ”Зоран Вулевић” за публицистику и журналистику додијели Ивану Милошевићу, новинару и књижевнику из Подгорице.
Награду ”Зоран Вулевић за публицистику и журналистику” –за 2023. је добио Бранислав Оташевић, књижевник и новинар из Мурине код Плава
Награду ”Зоран Вулевић за публицистику и журналистику” –за 2024. је добио Иван Милошевић, новинар и књижевник из Подгорице.
Иван Милошевић је рођен 15. октобра 1960. године у Пожаревцу. Дипломирао је на Философском факултету – одјељењу за философију у Београду 1987. године. Пуних 37 година је у новинарству. Објављивао је текстове у бројним листовима у Црној Гори и Србији. Данас је власник портала Српска24. До сада је објавио четири књиге: „Самоће“ (2003), „100 српских одговора“ (2017) „Сјутра је било јуче“ (2022) и “Агонија” (2024). Добитник је признања за најбољи сајт и колумну Удружења новинара Црне Горе. Живи у Подгорици.
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

РЕКОНСТРУИСАНА ВЛАДА, МОЖДА СЕ ИПАК КРЕЋЕ: ДПС-у смркло, осталима свануло!

РАДАН НИКОЛИЋ: Апсурдно је да Теа Горјанц буде заговорник процесуирања сплитске “Лоре”!

ЈАКОВ СЕ ПРОБУДИО, ДО САДА ЖИВЕО НА МАРСУ: Политичка трговина са Србима му није сметала да засједне у фотељу предсједника државе, данас је осуђује!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

Sjednica-SO-Niksic-Foto-RTNK-978x555

НИКШИЋКА ПОЛИТИКА: ДПС и сателити блокирали сједницу, стварају хаос и хоће револуцију – показали право комунистичко лице, сви који нијесу као они су фашисти!

BILEĆA

СРПСКА: У Билећи одата почаст царској породици Романов и донским кадетима!

novakkotor

СРБИН БЕЗ МАНЕ: Новак Ђоковић свјетске туристичке оазе замијенио Котором!

romanovi-naslovna-750x430

НИКШИЋ, СРПСКИ ГРАД: Дани породице Романов од 17. до 21. јула!

Srbi-za-Trampa-2024-Milvoki12

МИЛВОКИ И ДИЈАСПОРА: Срби за Трампа!