Пише: Милош Вукчевић
По стоти пут, и немам намјеру да станем, све док се власти у Боки не дозову памети.
Најава ранковог предузећа “ЛУКА КОТОР”, да ће у овој сезони бити домаћини, илити угостити, 450 крузера, са неколико стотина хиљада туриста, који протутње кроз Котор, оставе канте пуне смећа, и кеса од ланч пакета које добију на броду, не купе чак ни разгледницу, Боже мој, сви имају телефоне-апарате, најблаже речено, је задњи ексер у мртвачки сандук бококоторског залива. Овим освртом упућујем забрињавајући позив свим институцијама у Боки, да се најозбиљније позабаве овим горућим проблемом.
Почев од: Скупштина општина, ХЕРЦЕГ НОВИ, ТИВАТ И КОТОР, рибарским и једриличарским клубовима, еколошким друштвима и активистима, са посебним освртом на ЗАВОД ЗА БИОЛОГИЈУ МОРА, наиме, са питањем: чему служи и шта је његова улога?
О Морском добру, које с’правом називају морско зло, имам најгоре могуће мишљење и сврставам их у ред друмских разбојника и харачлија, обраћати се њима да нешто ураде по том питању је узалудна работа, иако би ово требало да им буде један од приоритета.
О штети, која је већ нанешена, и њеним последицама писао сам на десетине пута, на несрећу, без реакције надлежних, ипак ме то неће обесхрабрити да наставим, колико ми године и здравље буду дозволиле, у нади да ћу наићи на млађе саборце спремне да наставе, и не само да наставе већ, и да се изборе са овом пошасти. Није БОКА власништво Котора нити Ранка Кривокапића и његове луке Котор, који се понаша по оној народној расипничкој причи:”коље вола за кило меса”, што најбоље илуструје ову катаклизму којом је изложена Бока.
За сада ћу се задржати само на позиву и прозиву, свих које сам поменуо и оне које нисам а могли би допринијети да се под хитно позабаве овим проблемом, да се покуша спасити што се спасити може. Ово више није проблем политичких актера, ово је проблем опстанка.
извор: фејсбук
