Насловна Фељтони Вујадин Лакушић о школству у Лијевој Ријеци (1): Што писменији, то већи...

Вујадин Лакушић о школству у Лијевој Ријеци (1): Што писменији, то већи јунак!

БЕСЈЕДА ВУЈАДИНА ЛАКУШИЋА, ДИРЕКТОРА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ШЋЕПАН ЂУКИЋ”
ЛИЈЕВА РИЈЕКА, О РАЗВОЈУ ШКОЛСТВА У ЉЕВОРЕЧКОМ КРАЈУ НА ПРОСЛАВИ
СТОГОДИШЊИЦЕ ОД ОСНИВАЊА ШКОЛЕ, 23. МАЈА 1971. ГОДИНЕ

Ове школске године (1970/71), навршило се стотину година од када је први пут почела да ради школа у овом мјесту. Од те, за нас врло значајне школске 1870/71. године, па до данас, народ овога краја учинио је све што се могло учинити, да одржи и побољша углед своје школе, потпуно свјестан да она младим генерацијама отвара пут у срећнију будућност. О школи у Лијевој Ријеци немогуће је говорити, а не повезати то са развитком цјелокупног школства и просвјете у Црној Гори.

Нема података да је у Црној Гори било школа прије владике Рада – Петра Другог Петровића Његоша, мада се зна да је и у том периоду било писмених људи у Црној Гори. То су по правилу били попови и калуђери, а и међу њима је било неписмених, о чему говори Његош у „Горском вијенцу”, кроз лик попа Мића.

Прву основну школу отворио је Његош на Цетињу 1834. године и била је смјештена у манастирским просторијама. У првим годинама њеног рада, припремала је младиће за попове. Касније је била нека врста кадровске школе, јер су први учитељи у основним школама, које су се касније отварале у Црној Гори, били млади Црногорци, који су са најбољим успјехом завршили цетињску основну школу. До 1870. године, отворено је још седам основних школа у Црној Гори. Једна од тих школа је и основна школа у Брскуту, која је прошле године прославила своју стогодишњицу. Школске 1870/71. године, отворене су још 23 основне школе, међу њима и ова у Лијевој Ријеци.
Ова година је врло значајна за црногорску просвјету уопште, како пише Милан Костић, главни инспектор црногорских школа тога доба. Те године је, по његовим ријечима „било ријешено да се на све стране јави капетанима дотичних мјеста, да одмах започну градити школска здања, да разрежу на то порез – свако племе за своју школу и да до Мале госпође (8. септембра) 1870. године, буде готова свака школа, опремљена са свачим што треба за школу – скамијама (школским клупама), столовима, итд. Који капетан, без разлога, не доврши тај посао до назначеног рока, платиће глобу од 10 до 20 талира”.

Вујадин Лакушић

Народ је за школу показао велико интересовање, јер су извјесне мјере које су у то доба увођене у Црној Гори, уносиле такмичарски дух у народ, ко ће имати више писмених људи у племену. Није више било довољно бити „кућић” и јунак, да би човјек постао сенатор, официр или неки други главар. За то је било потребно бити и писмен. Имати већи број писмених људи, значило је исто што и имати већи број јунака у братству. Вјероватно је ова чињеница имала утицај на чувеног црногорског јунака и војводу, Марка Миљанова, да у поодмаклим годинама научи читати и писати.

Већ поменути Костић, на једном мјесту каже: „Радо су се прихватили и пригрлили просвјету ти горски соколови, које су злобне душе тако радо називале разбојницима, главорезима, носорезима и Бог те пита каквим недостојним именима”.

Настава у основним школама била је бесплатна, али не и обавезна. Истина, правилима се предвиђало да сви имућнији родитељи шаљу у школу своју мушку, одраслу дјецу, док се сиромашнима остављало на вољу да своју дјецу шаљу у школу ако хоће. Исто тако се остављало на вољу свим родитељима да шаљу, ако хоће, своју женску дјецу у школу. Први пут су дјевојчице уписане у цетињску основну школу 1867. године.

Дужи низ година по свом отварању, школа у Лијевој Ријеци била је једина на читавом љеворечком подручју. Непрекидно је радила од 1870. до 1876. године. Те 1876. године, због устанка у Херцеговини, била је затворена као и све остале школе у Црној Гори. Већина њених ученика отишла је у рат, јер су ученици били одрасли и лаћали су се оружја чим се зачује бојни поклич. Да су ученици били заиста одрасли, говори податак да је 1874. године школски инспектор у својој биљежници записао, како у овој школи, четврти разред похађају два младића од по 22. године и то Новак Гарић из Брскута и Јован Оровић из Лијеве Ријеке. По завршетку херцеговачког рата, школе у Црној Гори су наставиле рад 1880. године, а ова у Лијевој Ријеци, тек 1881. године.

(наставиће се)

Извор:  Из књиге Вујадина Лакушића „Развој школства у љеворечком крају“, приредио Зоран Лакушић

Најновији чланци

Дритан Абазовић: Иза Мила не стоје велике силе, него организовани криминал!

Премијер у техничком мандату Дритан Абазовић казао је вечерас гостујући у Слободној зони на ТВ Прва да је очекивано да Мило Ђукановић даје изјаве...

Милосрдна ДПС мајка-Драгица Секулић: Из џепа грађана плаћала љетовања у Будви!

Државна ревизорска институција (ДРИ) утврдила је да је Министарство економије, на чијем је челу била министарка Драгица Секулић, незаконито плаћало љетовања запослених у Будви. Евидентирано...

Предности монархије: Краљ не влада, него управља!

Приметно је да доста људи не зна шта је заиста уставна парламентарна монархија, које су одлике и специфичности овог система, каква су овлашћења и...

Марија Захарова: Смијешном Западу који прекраја границе, сметају нове границе!

Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да су смешне тезе европских земаља о томе да је Русија решила да „прекроји карту...

Конспиративни курир ДПС-а или спашавање редова Мила, Данијел Живковић: Спасили смо Данијелу да нам Бранка не би смјенила вођу!

-Скупштину требало предати Бошњак да би се Ђукановић смијенио без мишљења УС Скупштину је требало предати потпредсједници парламента Бранки Бошњак како би се Миодраг Лекић...