Насловна Фељтони Вујадин Лакушић о школству у Лијевој Ријеци (3): У новој згради од...

Вујадин Лакушић о школству у Лијевој Ријеци (3): У новој згради од 1962. године

Капитулацијом старе Југославије и доласком Италијана у Лијеву Ријеку, школска зграда је претворена у италијанску ка сарну, а њени ученици су морали да о свему више мисле, него о школи и науци.

Прошле су и те мучне четири године робовања, борбе и револуције. У априлу 1945. године, док су се у неким крајевима наше домовине још увијек водиле борбе са посљедњим непријатељским јединицама, ученици су се опет окупили пред школском зградом. На њиховим лицима, наизмјенично се огледала и радост и туга. Радост, што је извојевана истинска народна слобода, а туга што међу њима није било једног броја њихових другова, нити њихове бивше учитељице.

Школска зграда била је потпуно демолирана, њена имовина уништена, од архиве, библиотеке, учила и др. није остало ништа. Ученици су били јако исцрпљени, голи , боси, невољни, позаборављали оно што су научили. У тој порушеној згради, ученици су умјесто клупа унијели камење, поређали га крајем учионице и на њега посједали. На учитељско мјесто, постављена је Даница Трипкова Милошевић. У оваквим условима, требало је уложити много напора и снаге, да се рад у школи нормализује и постигну какви – такви успјеси. Иако у тешким условима, учитељица Даница Милошевић  добијене  задатке  је успјешно ријешила. Изузетно се залагала за остваривање васпитних циљева код својих ученика. Овакав њен рад имао је великог утицаја на отклањању негативних посљедица револуције, формирању карактерних особина и правилног погледа на свијет, код великог броја тадашњих ученика ове школе.

Вујадин Лакушић

Наредне 1946. године, школа је подијељена на два одјељења. Једно одјељење водио је покојни Симо Вешовић, којег се његови ученици сјећају са највећим поштовањем и захвалношћу. Школске 1947/48. године, у школи се отвара пети разред. У њему је настава била предметна, а организована је на тај начин, што су поред учитеља из Лијеве Ријеке, долазили учитељи из Веруше, Птича и Брскута, послије пријеподневне наставе у својим школама, да предају петом разреду и поново се исте ноћи враћали својим школама, да би наредног дана наставили пут и посао као претходног.

Наредне 1948/49. школске године, отвара се и шести разред. Кадар се обезбјеђује скоро као и претходне године, са малим изузетком сталног наставног особља у предметној настави. Школске 1949/50. године, школа се проширила и на седми разред и 1950. године, први пут у њој 32 ученика завршавају полуматурски испит. Још само једну школску годину школа је радила као седмогодишња, а онда је прерасла у осмогодишњу.

Из овог периода посебно је запажен рад Управитеља школе Радоње Масловарића, који је много учинио на организацији рада у школи. Због оскудице у школском простору, школска зграда се 1951. године подиже на спрат. Број ученика је толико нарастао, да је у свим вишим разредима било по два веома бројна одјељења, а у нижим разредима по једно одјељење. Опадање броја ученика, осјетило се тек негдје од 1958. године.

Новембра мјесеца 1962. године, долази до пожара у школској згради. У том пожару је, поред зграде, страдала и цјелокупна школска документација, због чега не располажемо са многим драгоцјеним подацима из послијератног рада и развитка ове школе. Према грубом прорачуну, ову школу је, од прерастања у седмогодишњу, а потом и у осмогодишњу школу, завршило око 800 ученика. Већини је то била одскочна даска да наставе даље школовање, тако да данас из редова ученика ове школе, има- мо велики број љекара, инжењера, професора, правника, еко- номиста, војних старјешина и других високих стручњака.

Школа у Лијевој Ријеци

Сви они радо одржавају везе са својом првом школом, желећи јој напредак. На све начине се труде да јој помогну, враћајући јој велики дуг што им је омогућила да пођу путем у срећнију будућност. 1962. године, школа се уселила у новосаграђену школску зграду, у којој се и сада налази.

До 1963. године, све школе на данашњем нашем школском подручју радиле су као самосталне, а од 1. јануара 1963. године, спојене су у једну, са заједничком управом и администрацијом.

(Наставиће се)

Извор: Из књиге Вујадина Лакушића „Развој школства у љеворечком крају“, пиредио Зоран Лакушић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

Улцињ: Нрекић и четворица сарадника браниће се са слободе!

Предсједник Општине Улцињ Љоро Нрекић и четворица његових сарадника пуштени су да се бране са слободе након саслушања у улцињском Центру безбједности. То је...

Ало, Жугићу, овдје Дритан!

Пише: Бећир Вуковић – Ало, Дритане, запосли ли ти своју бившу девојчицу за своју секретарицу, ало, овдје је Жуга из “Вијести”… – Ало, Владане Жугићу, што...

Демократија по ДПС-у: Зорица Ковачевић у Даниловграду бира и предсједника Удружења пензионера!

Зорица Ковачевић, предсједник Општине Даниловград, бира предсједника Удружења пензионера у овом граду! У вароши крај Зете једна од локалних тема је и поменуто удружење...

Дилеме: Зашто полиција не хапси ДПС функционере у Никшићу, наочиглед свих купују гласове!

Ових дана учестала су хапшења и привођења грађана због објава на фејсбуку, а јутрос је у полицију приведено и ДПС руководство у Улцињу. Интересантно...

Србија: Новинари међу првима ће примити вакцину!

На листи приоритета за вакцинисање у Србији су и просветни радници и новинари. Вакцинација представника седме силе, највероватније, ће почети у уторак. Председница извршног...