(На слици снимак из 1919. године, Ружица Пејовић са Комарана са синовима Луком и Алијом)
На адресу портала стигло је писмо, односно предлог Резолуције о Обраду Којовићу. Она је заправо кратак преглед злочина које су Турци извршили у овом крају.
РЕЗОЛУЦИЈА О ОБРАДУ КОЈОВИЋУ ИЗ ВРАНЕША
-Обрадовог предка и све његове претке Турци су из из Вранеша протјерали крајем 17 или почетком 18 вијека (вријеме претварања цркве Светог Петра и Павла у џамију). Ту су живјели још
од времена Немањића као једно од најбројнијих аутохтоних братстава у Вранешу;
-Обрадов директни предак је због болести застао, “запро” и изашао из збјега, заложио огњиште у
Тјешњу – Којовића Лука, а збјег је наставио једним дијелом према Херцеговини а другим према Прибоју, Сјеничким Барама, па све тамо до Прокупља;
– Обрадов предак је убрзо издигао на Горице – Малован а његов син Радивоје се као турски поданик и „чипчија“ скућио и изродио три сина. Да не би превише ојачао и осилио се, Турци расељавају (прогоне) његовог сина Јеремију (Стројтаница код Бијелог Поља) и Андрију у Црљенице код Пљеваља). Трећи син Вуксан са четири своја сина остаје на Маловану;
-Обрадов прађед Марко Вуксанов, Марков брат Петар и рођак Периша се помињу у списку добротвора и приложника из Вранеша 1884.године за обнову манастира Милешева;
-Обрадов ђед Вучко(1820 – 1924.) се поред сељачких послова бавио и кириџилуком. Кад се вратио са једног пута дочекало га је згариште. Турци су све опљачкали а, његову жену и троје малољетно ђеце у кући запалили. Обрад је причао да је Вучко опалио метак и рекао – фала Богу, остала ми је пушка и вранац. Формирао је поново породицу и подигао синове Вука, Јована и Милована, као и ћерку Вукосаву.
-Вучкова сестра Ружица, кћи најмлађег стрица му Јанка, удала се у Комаран у Пејовића. Као удовица је одхранила четири сина. Најмлађи Ристо се због реда у воденици споречка и потуче са локалним Турчином, баци га о неки камен и уби га. Комшија, један од виђенијих комаранских Турака, посавјетова или запријети Ружици: да се Ристо потурчи или ће им се дом ископати. Тако Ристо поста Алија Потурак па сви „Турци“, „Муслимани“ и „Бошњаци“ са овим презименом у Комарану и Бродареву су директни Ружичини и Ристови потомци;
-Обрадов ђед Вучко се са Турцима гледао преко нишана. Турци су му из засједе 1911. код оваца убили најмлађег сина Милована. Вукова Миља (1896-1987) од 15 година, која је са стрицем чувала овце, дотрчала је кући и казала да је чича Милован заспао и да не може да га пробуди;
-Обрадов ђед Вучко, отац Вук и стриц Јован су осветили Милована. Кад је 1912. године ушла Црногорска војска у Вранеш и формирала Општину у Павином Пољу, приведени су по пријави Горичких Турака. Спасио их је комшија са Горица, поп Нешо Јоксимовић. Кажу да се заклео да нијесу криви, јер да јесу, он би то сигурно знао. Ако је знао… нека му Бог опрости.
-Само је понеко од Обрадових предака био писмен јер су Турци у Вранешу и Санџаку
бранили школе. Тек 1892.годину Поп Нешо је на Горицама отворио прву српску школу. Пола ђака је учило а пола чувало стражу, а имали су и контролу аге синова који је строго пазио чему то Нешо учи ђаке.
-Обрад се родио крваве Шемси пашине, 1906 године. Те године је последњи санџачки
паша, Шемси паша Бишевац из Рожаја ушао са силном војском у Вранешку долину и у крви и огњу угушио Раоничку, односно Вранешко- Стожерску буну. Стотине је убијено, преко Таре у Црну Гору је избјегло 2-3000 људи, а Вранеш спаљен. Од оних што су остали, доста њих је следеће године помрло од глади. Поп Нешо је као један од вођа буне осуђен на 101 годину затвора, вратио се из затвора у Скопљу 1914. а Турци су га 1917 године убили. Живоме су му главу одрли;
-Обрадов ђед Вучко је 1911. године од бега Рама Сердаревића купио кућу и имање на Горицама. Кућа је била највећа у том крају, и тада је имала купатило. Исплатио је сто талира у вриједности сто волова, а Рамо је одселио за Турску;
-Обрадовог рођака Павла и једног Лековића, на повратку из борбе са Швабом на Дрини и Гласинцу 1914, године, убио је Турчин Баор на Коврену. Обрад је запамтио приче о злочинима одметника, Шаховићких Турака Јусуфа Мехоњића и Хусеина Бошковића, као и причу о убиству Бошка Бошковића. Запамтио је да су Турци из Вранеша платили главом и протјерани зато што су 5-6 година јатаковали, крили и чували одметнике;
-Обрад је био један од највећих домаћина на Горицама. Имао је побратима Турчина Бећа
из Комарана. Током цијелог рата од 1941 до 1945. године у „најам“ код Обрада је био Незир. Бејта, кћи бега Рама Сердаревића се удала у Комаран, и све до рата посећивала Обрадову кућу.
-Обрад је умро 2007. године. Живио је у Санџаку -Турска, годину дана у Краљевини Црној Гори, Краљевини Југославији, Титовој Југослвији, у СР Југославији и пред смрт у Црној Гори.
-Иза Обрада је остало 7 његове ђеце, 21 унуче, 39 праунучади (после смрти родило још
12), 9 чукунунучади (после смрти још 8) и после његове смрти је рођено 5 његових себијелих чела;
-Иза Обрада је у остало 12 факултетских диплома, а на сахрани је дошло још 13 студената његових потомака,
-У Обрадовој кући и у кућама његових потомака нико никад није окривљен или осуђен за било како кривично дјело;
-Због свега овога Обрад и сви „Обради“ из Вранеша тражи да њихови потомци усвоје
„Резолуцију“ са само два става, двије реченице….:
1.Својим животима, својим гробовима и својим потомцима свједочимо да извесни “шербо“ и остали „растосрбодери“ не причају истину да смо иза себе оставили „запуштен и заборављен крај, да у Вранешу живе само старци и нежење, да се ту рађају хендикепирана ђеца, и да се Вранеш зна само по разним тешким несрећама…“
2.Гробовима и својим потомцима ћемо бранити да мене, Обрада и нас „Обраде“, који смо вјековима протјеривани, угњетавани и убијани, извесни „шербо“ и остали „растосрбодери“ огласе геноцидним злочинцима.
М.В.Којовић дипл.инг.ел.
