Аутор: Дејан Бешовић
Осврт на студију : Klaus Steinke ,Xhelal Ylli – Die slavischen Minderheiten in Albanien (SMA): 4. Teil: Vraka – Borakaj. ( Slavistische Beiträge) 2013 .г.
Студија угледних њемачких академика и професора универзитета у Минхену Стенкеа и Јила о српским областима, Враки и Боракају,осветљава вријеме , након окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1878. године. Хронолошко одређење досељавања Славенофоних Срба из Србије ,Црне Горе и Босне и Херцеговине у Враку и околна села може се још мање прецизно утврдити, али изгледа и новијег датума (могуће прва половина 19. века), бар како наводе старији извори. Имали смо и виду и Скадсрски дефтер из 1455/6 .годину али допуштају нам да млетачки и османски катастри 15. века очигледно не дају никакве поуздане изјаве да су у то време већ живели Славофони Срби.
Сви славенофони Срби у Албанији су двојезични, при чему се (скоро би се могло рећи: као и свуда) може примијетити да само старија генерација још увек потпуно влада дијалектом, док је најмлађа већ у потпуности промијенила језик у албански када крену у школу. Мора бити утолико више драго што су овде представљене научне истине спроведене на неинтерполативан историјски начин. На крају крајева, дијалекти оба проучавана подручја и даље у великој мјери показују карактеристике дијалеката области из којих долазе досељеници. У обије области из Враке и чији ду досељеници махом из Црне Горе и Боракаја, чији су досељеници из Српског дијела Босне и Херцеговине, „фонетски “ се подурарају и синтетизују (боље рећи њихова : фонетика и фонологија као је лингвистичка морfологија , јер неке од наведених појава имају системски карактер, посебно у погледу бројних звучних промјена које су се понекад дешавале само у данашњим насељима). Све у свему, доста њих је типично за тзв.’језике српске дијаспоре’, као што су поједностављења кластера. Такође показује нам то ,да ни дошљаци нису долазили из дијалекатски потпуно једнообразних крајева поријекла; сусрећу се различити јат рефлекси, понекад и у истој ријечи итд.
Појединачне фонетске, морфолошке и граматичке појаве илустроване су често прилично бројним документима из снимљеног корпуса, при чему је учесталост докумената вјероватно једноставно учесталост појављивања која се огледа у лингвистичком корпусу. Многе упечатљиве појаве, попут честог прилагођавања придјева иза именице „слично осталим славенофонима Србима у Албанији као што су Фир ,Либражд ,Тирана и Елбасан ” (стр. 58) су само наведене, али њихово поријекло није објашњено. Ово је слабост књиге или серије, да она ријетко, када иде даље од приказа постојећег стања. Тај недостатак је оставио другим истраживачима да још увејек имају довољно посла а два аутора већ одавно не раде на томе.
Књига је подијељена на два паралелно структурисана, али неједнака дијела. Први на врачком дијалекту (стр. 9-136) који је око два пута дужи од оног на боракајском (стр. 137-192). Полази се од информација о општој ситуацији говорника дијалекта и њиховом поријеклу, при чему се ове последње информације у великој мјери заснивају на информацијама које дају сами становници – Срби у Враци и Боракају , јер је само у ограниченој мјери могуће утврдити миграцију. из старих матичних крајева на основу Документа извести закључке , иако је ова сеоба у 19.вијеку окончана тек с почетка 20. вијека, као што је она Србо- босанских предака становника Боракаја, која се догодила након окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1878. године.. Многе упечатљиве појаве, попут честог прилагођавања придјева иза именице „слично осталим Србо славенофонима у Албанији” (стр. 58).
Студија има дванаест подтематских цјелина које проучавају ; језик као општу категорију ,обичаје ,вјеру ,вјерске служитеље ,знамените личности Српског народа ,на просторима Враке и Боракаја,морфолошко- акцентуалне и дијалектолошке класификације ,лингвофилска мјерила ,етно- генетски систем ,бројност породица са пописом становништва . За крај аутори посебно наглашавају школско устројство Славенофоних Срба на Сјеверу Албаније,„тамо где је зачета прва српска средњевековна држава ( стр.233) .
Ова студија ,донекле осликава језичко и културолошко стање Срба ,Враке и Боракаја а вријеме пред нама изискује озбiљно ангажовање sрпске научне јавности на расвјетљавању феномена Враке и Врачана.
