Пише: Милисав Марковић
Војин Џогаз српски Четник, командант батаљона пљевљанске Четничке бригаде, носилац Карађорђеве звезде, човек који је ликвидирао Секулу Дрљевића и осветио смрт Војводе Павла Ђуришића.
Секула Дрљевић био је гарант сигурног пролаза црногорских Четника на челу са Војводом Павлом Ђуришићем кроз НДХ. Ипак након извесног времена, препушта у руке својом издајом све Четничке команданте, Равногорске лидере и самог Војводу Ђуришића усташким крвницима, који своју мученичку смрт нађоше у злогласном логору Јасеновац. Након пропасти НДХ, Секула Дрљевић се са остацима Павелићевих усташа повукао у место Јуденбург у Аустрији, који је био у енглеској окупационој зони.
Дана 10. новембра 1945. године, обучени у америчке униформе, Четничка тројка на челу са Војином Џогазом родом из Пљеваља, Васом Стеванчевићем такође из Пљеваља и Васом Јанићем из Билеће, дошла је из логора Маркт Понгау који је припадао америчкој окупационој зони. Прошавши поред Павелићевих стожера, банули су у шатор преплашеног Дрљевића и његове жене. Према сведочењима самих учесника Дрљевић је само стигао да изусти: ,,Браћо“…
Ликвидиран је од стране Војина Џогаза на лицу места са неколико метака испаљених из пригушивача, док је његова жена Марија, иначе хрватица из Загреба, избодена ножевима од стране Стеванчевића и Јанића. Треба додати да су пре Дрљевића, преживеле Четничке тројке нашле и побиле све његове проусташке сараднике: Бошка Аграма, Душана Кривокапића, Вукосава Дрљевића и друге… Логистичари Дрљевићевог убиства су били Ђенерал Светомир Ђукић, Ђенерал Илија Брашић и капетан Милован Јеловац. Они су из поузданих извора веома прецизно знали кретање Дрљевића и његових сарадника. Информација о локацији самог Дрљевића плаћена је позамашном сумом у злату.
Овај јуначки чин, Војина Џогаза сврстава у ред највећих српских витезова, уз раме самом Милошу Обилићу, Гаврилу Принципу, Благоју Јововићу и другим неумрлим синовима Србије.Војин Џогаз се након рата настанио у Шведској и до краја свог живота остао веран идеалима слободе. Један од најугледнијих људи унутар Четничке емиграције упокојио се у Господу 1955. године у својој 37 години живота.
Нека му је вечна слава и хвала
Захвално Српство
С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!
